Adrijan Čajkovski: Proširite horizonte

Povod za ovaj razgovor bio je novi roman Adrijana Čajkovskog koji vodi čitaoce na još jedno fantastično putovanje kroz prostor i vreme. Redakcija Lagune je izdvojila samo ona pitanja koja se odnose na teme koje su poznate iaz romana „Deca vremena“ i „Deca propasti“.

Pravi ste majstor u pronalaženju zlatne sredine između humora i horora. Kako postižete taj balans?

Hvala na komplimentu. Mislim da odgovor leži u pomalo zastrašujućoj činjenici da većina onoga što drugi smatraju strašnim mene uopšte ne plaši, ili me bar ne plaši na isti način. Interakcije ljudi i pauka u „Deci vremena“, na primer, ili neke avanturističke scene u nastavku tog romana, nisu napisane kao horor, jer su pisane iz perspektive entiteta koji izaziva strah, a ne onih koji doživljavaju tu emociju. Taj diskontinuitet obično rezultira hororom, kontradiktornost horora istovremeno rađa humor, a humor čini horor još gorim.

Osmislili ste čitavu menažeriju različitih stvorenja, velikih i malih. Šta Vas je inspirisalo?

Ako tražite neobična stvorenja, ne morate ići dalje od onoga što nam nudi istorija evolucije. Žao mi je samo što se nisam više pozabavio anomalokaridima i ostalom faunom iz vremena Kambrijske eksplozije, jer je deo inspiracije za moju priču potekao iz knjige „Wonderful Life“ Stivena Džeja Gulda, u kojoj se mogu pročitati detaljni opisi fosilnih ostataka iz tog razdoblja.

Možda bi bilo zabavno da sam otišao još dalje od nama poznate evolucije i dozvolio nekoj anonimnoj vrsti da izroni iz prošlosti u nekom kasnijem periodu i zagospodari svetom.

Vaše knjige podstiču čitaoce da razmišljaju o nepoznatom i nepredvidivom. Možemo li očekivati da će u bliskoj budućnosti doći do otkrića koja će radikalno produbiti naše razumevanje sveta?

Ako nam pođe za rukom da stvorimo stvarnu veštačku inteligenciju (a ne samo složeni algoritam koji je u stanju da nauči da imitira ljude), moći ćemo da saznamo mnogo toga o samom procesu razmišljanja, a verovatno ćemo dobiti i čitav niz korisnih ali neintuitivnih rešenja za većinu problema koji muče čovečanstvo, jer od kompjutera se drugo i ne može očekivati. Slično tome, ako najnovija otkrića na Veneri dokažu postojanje vanzemaljskog života, to bi za rezultat imalo nova saznanja o evoluciji i biologiji u uslovima koji se u velikoj meri razlikuju od onih na Zemlji.

Ako biste imali priliku da stvorite drugu Zemlju, jedinstveni raj koji bi pripadao samo Vama, kako bi ona izgledala?

Preskočiću glupu šalu o velikom broju nogu i znacima koji upozoravaju na prisustvo paukova i reći ću Vam iskreno da bih u svom savršenom raju najviše voleo da vidim mnoštvo različitih mišljenja i pogleda na svet, kompleksnost zasnovanu na različitostima. I, ako se ja pitam, jedan takav svet nikada na svojoj koži ne bi osetio posledice čudovišne, kratkovide pohlepe.

Autor: Kris Pikens
Izvor: bookpage.com
Prevod: Jelena Tanasković