skrobdar

Delo u jednoj rečenici bez tačke. Ispovest glavnog junaka koja je prožeta filozofijom, filmom, muzikom, poezijom, knjigama.

Evgenija Anđelković*D

Naš neimenovani junak budi se jedne noći rastrzan bolom u grudima, mora da je srčani ili moždani udar, iza toga mrak, crnilo, strah i samoća. Iz tog mraka, na razmeđi života i smrti, iskaču slike njegove prošlosti, sećanja koja je želeo da zapamti. Ne naviru hronološki, ali tu je detinjstvo, baka, život u Austriji u koju je sa roditeljima izbegao tokom ratnih godina. Bibliotekar je po struci pa ga mnogo toga asocira na knjige i pisce koje je voleo, muziku koju je slušao, devojke koje je voleo. Pokušava da shvati svoje mesto na zemlji, koji je njegov životni zadatak. Svestan je da mu je život bio ispunjen, ali i da su najlepši dani njegovog života prošli, a budućnost mu deluje prazno. Oseća da mu je život samo uspomena, sećanje na ono što je bilo ili što je moglo biti, ali da još nije vreme za kraj...Ovo je roman-rečenica,bez tačke na kraju, pa to daje nadu da ovaj život još nije završen. Pripovedanje teče glatko pa se čita brzo i lako, a poetičan stil nas vezuje uz svaku stranicu.