Kapor koristi duhovit i sarkastičan stil kako bi dočarao atmosferu i karaktere u radnom okruženju. Čoveka- zarobljenika u okovima administrativnog sistema čiji život postaje besmislena rutina. To je činovnički čir koji se neprestano puni gnojem. Znamo vrlo dobro i šta biva kad usled nagomilanog „trpila" taj čir perforira. Onda naš junak koji je već zašao duboko u ralje birokratskih makaza, to nezadovoljstvo prenosi i na članove svoje porodice.

"Posle mnogo godina, saznao sam da su oni što se na poslu ponašaju kao pravi tirani- kod svojih kuća manji od makovog zrna. U životu ipak ima neke ravnoteže; mi što čitavog života trpimo pre podne despotizam moćnih, pretvaramo se posle podne u prave kućne despote!"

Pitanje, da li živimo onako kako zaista želimo ili smo postali marionete u rukama tuđih očekivanja i zahteva, ostaje otvoreno. Preporučio bih ovaj roman svakome onome ko teži da hrabro zakorači u promene koje će mu omogućiti istinsko ostvarenje i zadovoljstvo.