Veliki pisac, odlicna knjiga, kao i prethodna koju sam procitala. Napisana je tako da se sa ogromnim interesovanjem cita svaka stranica, pazljivo prati i otkriva tezak zivot likova. Toliko toga isprepletanog, novog, neocekivanog prati svaku sledecu glavu romana. Opisana ljubav, tuga, siromastvo, rad, borba, zelja za boljim zivotom, zrtva, nepravda i pravda, dobra i losa strana coveka, rvanje sa sredinom, moralom i nemoralom, sa samim sobom, sudbinom, cine ovaj roman posebnim.

Vrhunsko delo velikog pisca. Do Nobelove!

Halilovic je (jos jednom) dokazao da je pisac u augmentativu!

Roman teče lako i brzo iako je sama pripovest mračna. Ipak, autor je uspeo da je ispriča tako da svako može da je "proguta". Zapravo, čini se, da ko god da čita roman može u njemu pronaći nešto što je njemu lično blisko, odnosno pronaći sloj samo za sebe pošto roman zaista ima mnogo slojeva i podstiče misao da ide u različitim pravcima.

"Knjiga bi morala biti sekira za zamrznuto more u nama", kaže Kafka. Ova potresna priča o (ne)običnom čoveku i nepravdi je upravo to. Roman o ocu, tragediji, sirotinji, ljubavi...književnosti, sportu i matematici. Knjiga kroz koju se prolazi uzbudljivo kao kroz lavirint. Halilović toliko uverljivo predstavlja likove da vam se čini da su to ljudi iz vaše stvarnosti. Sjajan je i potresan epilog romana...potpuno šokantan kraj priče koji vas izuva iz cipela i reže iznutra.
Halilović je ovim romanom pokazao dar lakoće pisanja. Kad je pročitate, stavite ovu knjigu na vrh police.

Omiljeni citati:

Ljudi više mrze onoga koji zna da piše nego onog koji je dužan krv.

Danas kad mi se čini da je bol prvi uslov za pisanje poezije, dajem veliki značaj mojim ranama. Portret umetnika u mladosti-to je jedini mogući portret umetnika. Poezija ima ulogu da otvara rane, a ne da ih zatvara.

Nikome ne treba prići preblizu-ili ćeš se razočarati u čoveka ili ćeš morati da ga braniš kad se drugi razočaraju.