Halilovic je (jos jednom) dokazao da je pisac u augmentativu!

Roman teče lako i brzo iako je sama pripovest mračna. Ipak, autor je uspeo da je ispriča tako da svako može da je "proguta". Zapravo, čini se, da ko god da čita roman može u njemu pronaći nešto što je njemu lično blisko, odnosno pronaći sloj samo za sebe pošto roman zaista ima mnogo slojeva i podstiče misao da ide u različitim pravcima.

"Knjiga bi morala biti sekira za zamrznuto more u nama", kaže Kafka. Ova potresna priča o (ne)običnom čoveku i nepravdi je upravo to. Roman o ocu, tragediji, sirotinji, ljubavi...književnosti, sportu i matematici. Knjiga kroz koju se prolazi uzbudljivo kao kroz lavirint. Halilović toliko uverljivo predstavlja likove da vam se čini da su to ljudi iz vaše stvarnosti. Sjajan je i potresan epilog romana...potpuno šokantan kraj priče koji vas izuva iz cipela i reže iznutra.
Halilović je ovim romanom pokazao dar lakoće pisanja. Kad je pročitate, stavite ovu knjigu na vrh police.

Omiljeni citati:

Ljudi više mrze onoga koji zna da piše nego onog koji je dužan krv.

Danas kad mi se čini da je bol prvi uslov za pisanje poezije, dajem veliki značaj mojim ranama. Portret umetnika u mladosti-to je jedini mogući portret umetnika. Poezija ima ulogu da otvara rane, a ne da ih zatvara.

Nikome ne treba prići preblizu-ili ćeš se razočarati u čoveka ili ćeš morati da ga braniš kad se drugi razočaraju.

Ocarala me je, bas kao i prethodna. Lako citljiva, knjiga koju ne mozete ispustiti iz ruku. Enes magicno povezuje price iz proslosti o Novom Pazaru i njegovim stanovnicima sa nekim izmisljenim likovima koji itekako lice i oslikavaju trenutnu sliku u ovom gradu.
Radnja se odvija u nekoliko smerova i u razlicitim vremenima, prati nekoliko likova: Numana, Semira, Bademu, koji ce se, mudrom naracijom, na fantastican nacin isprepletati unutar ove knjige. Sve sto ste pretpostavili ili predvideli ce se promeniti, i to na nezamisliv nacin! Obavezno procitati!

Roman koji treba pročitati! Ali to nije samo čitanje, to je istinsko traganje.

Poglavlje u kom pada sunčevo jaje je nešto najlepše što sam pročitao godinama. Poglavlje posvećeno streljanju u Kragujevcu - nešto najpotresnije. A sve je povezano u jedinstvenu celinu prelepim pripovedanjem i mnoštvom čarobno običnih i neobičnih likova kakve svi poznajemo. Prepuno života i emocija. Sin odmetnika koji je pobio ljude zbog otete ljubavi i poniženja, priča nam uzbudljvu priču o svom ocu kog nije stigao ni da upozna, dok pokušava da živi sa svojim iskustvima otimanja, ljubavi i poniženja. Realno i magično, život i književnost, bol i radost, sve. Čitao sam Halilovića i pre, ovo mu je verovatno najbolja proza do sada.

Nadam se da ce biti nalik proslom romanu, jedva cekam da procitam.