Miloš Putnik

Za jedno ovakvo delo, treba imati hrabrosti. Velikić je svakako ima. Pogledati sebe u oči, svoju i porodičnu prošlost, podeliti sve to sa čitaocima, jeste Velikićeva veličina. Zaslužena priznanja i nagrade, a "Islednik", svakako jedan od naj boljih, Velikićevih romana!

Goran Gavrić

Odlična knjiga. Ja nisam neki veliki poznavalac književnosti, tek odskora sam počeo više da čitam pa kao neiskusan i neizgrađenog ukusa krećem od poznatih i nagrađenih. A za ovu bih morao da ostavim komentar. Jednostavno rečeno knjiga je "lepa i dok se čita i kad se pročita", to je neka moja jednostavna definicija. Mnoge rečenice su lepe a misli duboke, bez pretencioznosti. To nema svaki pisac. I naravno, taj sentiment nostalgije, sete, prisećanja i stalnog preispitivanja je blizak i meni a kako vidim i mnogima. Takve filmove volim inače. Kroz detaljna sećanja islednika oživljavaju i slična naša. Zato se knjiga doživi lično i toplo, iako tu ima i pozitivnih i negativnih emocija. Jedna od omiljenijih.

Kristina Petrović

Remek delo. Toliko emocija, i sećanja koje spretnim perom Velikića oživljava svaka stranica. U početku je malo konfuzno, dok se ne shvati da pisac beleži svoja sećanja, da popunjava rupe koje su godine napravile. Knjiga koju ću svakako iščitaviti još toliko puta.

Душко Јевтовић

Иследник је изненађујуће добра књига, велики роман, рекао бих чак - ремек дело. Оживљава тиху сету успомена и душу нам обогаћује искуством чији шум чујемо у себи. Познати утисци испуњавају нас радошћу препознавања јер је писац успео да додирне "безгласну жицу" у нама, како се у песми "Међа" изразио Јован Дучић: Знам чува безгласна жица све звуке неба и света и црна поноћна клица све боје сунчаног лета. Драган Великић је успео да оствари ту пуноћу из које извире лепота доживљеног и улива се у читаоца, који књигу чита у даху, не испуштајући је из руку. Осим тога, овај роман се не исцрпљује једним читањем. Због истине коју изражава и лепоте стила, може се поново ишчитавати. Истина не може да досади и увек нас изнова изненађује.

Tiger Lily

Majčina smrt pokreće “gorki talog iskustva” u piscu, koji po nekom unutrašnjem, prinudnom diktatu pokušava da rekonstruiše prošlost i ispuni smislom praznine u svom i životima svojih predaka. Umešno razvijajući višestruke tokove romana, pisac polako osmišljava crne rupe u svom sećanju, gusto ispisujući autopoetski inventar utisaka, boja i zvukova. Arheološka istraživanja duše po istarskim lokalitetima piščevog detinjstva i mladosti, istovremeno oživljavaju sliku jedne minule epohe sa njenim prepoznatljivim toponimima, ličnostima i događajima. Nama, koji smo odrastali “vo vremja ono”, blisko i autentično.