Душан Милијић

Готово да нема теме коју два велика писца нису дотакли. Не морамо бити сагласни са њима, могу нам бити чак и мрски због неких (непоколебљивих) ставова, али то су писци чије књиге треба да се читају, много се одатле може сазнати, а неке старе предрасуде могу се сагледати из новог угла. Уопште не прихватам Басарин поглед на савремени туризам (наизглед банална тема, али није!), нити прихватам мишљење (које се овде намеће) да се Ћосић огрешио о историју кад је створио "свог" војводу Мишића, али ми је било више него занимљиво прочитати како све то доживљава писац "Фаме" и "Дуговечности", који се и овде ставља у позицију Ћосићевог опонента, мада је питање колико у томе успева. Најбоље су, сигурно, странице о Крлежи, том комунисти у хрватским а франковцу у српским очима. Срби, то је чињеница, никада нису имали свог Крлежу, као што вероватно никада неће имати ни свог Јерговића, човека и писца који ће схватити да му "у циркусу није мјесто" и стварати изван "вашарских атракција" просечне масе.

Marko

Veoma zanimljiva prepiska dva velikana domaće savremene književnosti pretočena u odličnu knjigu. Čujem da se sprema nastavak koji će izaći do Sajma knjiga.

Veljko

Nakon pročitane knjige, mogu bez preterivanja reći da je ovo jedan od boljih i pametnijih izdavačkih poduhvata na ovim prostorima u poslednjih nekoliko godina. Višegodišnja prepiska naša dva poznata pisca predstavlja razmišljanja dva, pre svega zabrinuta čoveka. Zabrinuta zbog tmurne, letargične i mučne svakodnevice koja je odavno postala konstanta za ogromnu većinu ljudi na celom ex-YU prostoru. Miljenko i Basara na njima svojstven britak, inteligentan a najčešće duhovit način nepogrešivo i precizno skeniraju uzroke moralnih, duhovnih i kulturnih posrnuća koja traju decenijama. Ova knjiga je svojevrstan katalog kolektivnih iluzija, zabluda i poraza kojima smo kao balkanski narodi oduvek bili skloni. Ono što po meni daje najveći kvalitet ovoj sjajnoj knjizi jeste hrabrost autora da stvari bez uvijanja i eufemizama nazovu pravim imenom; licemerje licemerjem,laži lažima a prostakluk prostaklukom. Ovo je jedna od onih knjiga kojima se treba iznova vraćati. A razloga za to ima tušta i tma.

Tonci Troskot

Nisam krio odusevljenje procitavsi ovi razmenu eseja i misli napisanih "u privitku", izraz mnogo bolji od anglizma "attach" - ment ili naseg "priloga". Jergovic i Basara u svojim nacionima moraju biti priznati, kvalitet njihovog pisanja i opus su nesporni. No, obojica su "problematicni" u nekom politicko - nacionalnom rakursu. Dodoirnuto je obilje tema. Istorija, muzika, knjizevnost, politika i njeni lideri, sveopsta digitalna i internet globalizacija i jos mnogo toga. Centralno pitanje je Srpsko - Hrvatski odnos, osvetljen kroz istorijske zablude i lazne mitove, kroz nesposobne, sebicne i ostrascene politicare i medijsku manipulaciju. Knjiga ce svakog citaoca naterati da se zamisli nad svojim licnim misljenjem u galijamatisu nacionalnih i politickih odnosa dva naroda. Put normalizacije je sigurno tezak i danasnja demokrat(c)ija ga nece savladati. Kao sto rece jedan Basarin junak iz "Pocetka bune protiv dahija", "treba dobiti najstrasniju od svih bitaka. Onu protiv samog sebe".