Evgenija Anđelković*D

Zbirka kratkih priča i parabola u kojima je realnost umetnički oblikovana. Teme kojima će se autor opširnije baviti celog života sada su samo načete, nabacane, zagrebane... Saramago se protivi globalizmu i raznim projektima novog svetskog poretka jer vidi raspad društvenih vrednosti, otuđenje među ljudima, političke represije. Veruje pojedincu, malom čoveku koji se trudi da ulepša svet oko sebe. Piše o ljudima kojima život nije pružio pravu priliku, o prolaznosti vremena, osujećenim obećanjima, lepoti življenja, o svetu kao nedokučivoj tajni, o osećaju straha da se ne izgubi hrabrost, o svim onim sitnicama koje usrećuju obične ljude, o snegu koji postaje crn kad ti umre majka...Slika situacije – kad se stvari pobune pa vozač ostaje zarobljen u svojim kolima, kentaur koji vekovima luta po šumama bežeći od ljudi, kralj koji izgradnjom jednog groblja želi da izoluje smrt i mrtve...Saramago se i u ovakvoj formi poigrava stilom i rečima, ostaje do kraja svoj, jedinstven i neponovljiv.

Mir Janna

Žoze Saramago,pronicljivi posmatrač i kritičar društva i religije,sada i dokazani majstor kratke proze,na duhovit,ironičan,sebi i svom pogledu na svet dosledan način,još jednom s razlogom potvrđuje svoju neprocenjivost i originalnost.Njegov osobeni stil pisanja - interpukcije sačinjene pretežno od zareza,duge i višeslojne rečenice,velika slova na mestima gde ih najmanje očekujemo - podsećaju na složene muzičke partiture.Ovu knjigu ćete čitati uz smeh i setu,čak i onda kada vam se čini da su priče pomalo lucidne,apsurdne i potpuno strane.Kralj koji pokušava da izoluje smrt,dečak koji za Božić slika crni sneg i time šokira nastavnicu i njeno uvreženo poimanje tog praznika,stvari koje su žive,nameću svoju volju ljudima i nestaju...su slika društva zahvaćenog krizama i moralnim rascepom,ali i sveta rastrzanog ideološkim i verskim dogmama.Možda Saramago nije uvek lak za čitanje,ali je zasigurno pisac,koji nam uvek prilazi iz nekog neočekivanog ugla,ne ostavljajući nas ravnodušnim.