Srđan Vidrić

Andrija

Роман "Како упокојити вампира" је заснован на писмима др. Конрада Рутковског која су упућена његовом шураку за време његовог другог боравка , први пут је био када је служио есесовски Гестапо, у медитеранском граду који је насловљен иницијалом Д. Кроз писма др. Конрад Рутковски паралелно прича причу о општинском писару Адаму Трпковићу, која се одиграла током његовог првог боравка у Д.-у, као и утицај тих прича на његово тренутно стање. Наиме, др. Конрад Рутковски је интелектуалац, професор историје, који се против своје воље придружио Гестапоу, доспео у Д. и тако открио Адама, заточеног у подруму (затвору) зграде у коју се јединица уселила. Адам Трпковић је ухапшен још док су Италијани били у Д.-у и то због кишобрана који касније постаје главни кривац за све. Рутковски наставља причу о томе како Адам није обешен те 1943. већ се винуо у небо помоћу свог кишобрана и како је сада споменик подигнут погрешном јунаку. Пише о томе како је помагао да се Адам ослободи радећи против своје јединице и о његовом целокупном боравку у Гестапоу те 1943. Преиспитивања прошлости доводе Рутковског до лудила. Његови даљи поступци су одраз његовог психичког стања. Постаје опседнут кишобранима и развија мисију њиховог истребљења. Посећује Адамову породицу у потрази за његовим кишобраном, Адам му се неколико пута привиђа са захтевом да сруши његов споменик. Рутковски покушава да изврши и самоубиство. Неуспешност овг чина доводи га до наводног преображења које нам предочи у виду тестамента у којем оспорава све оно што је у писмима детаљно анализирао. Међутим на крају, упркос свему, његова опсесија постаје и његов убица (КИШОБРАН). Случајно или не? Процените сами.

MarijaSM

Evo jednostavne preporuke za čiranje knjige "kako upokojiti vampira" Borisava Pekića, bez preterane mudrosti i uzvišenih misli. Knjigu sam prvi put procitala pre tridesetak godina i evo o čemu se radi: Konrad R, Nemac, univerzitetski profesor istorije koji je u Drugom svetskom ratu boravio u primorskom mestu D (ja sam u toku čitanja bila ubeđena da se radi o Dubrovniku, a vi možete zamišljati neki drugi grad) kao oficir nemačke policije (Gestapo), dvadesetak godina kasnije stiže sa suprugom u isto primorsko mesto kao turist. Tako sve vreme, ocima Konrada R, uglavnom u formi 26 pisama koja (bez odgovora) glavni lik šalje svom šuraku (takođe profesoru istorije) pratimo paralelno dve radnje, obe u gradu u D: jednu u 1943, a drugu 1965.godini. Konrad stiže u D taman na vreme da prisustvuje svečanosti otvaranja spomenika ratnom heroju - pogrešnoj osobi koja se u ratu nije ponašala nimalo herojski. U nastavku, očima Konrada Rutkovskog posmatramo kako on sreće svog davno pogubljenog uhapšenika Adama i sasvim polako ludi (tako lagano da se čitalac pita da li je knjiga fantastične tematike ili glavni lik gubi razum). Osnovna odlika knjige je višeslojnost, ne da se ne bi mogla čitati čak i kao letnje štivo, prateči samo radnju koja je zanimljiva i pravolinijska, ali zahtevniji čitalac pronaći će u ovoj knjizi "žučnu polemiku sa evropskom intelektualnom tradicijom" i "filosofsko istorijski komentar" (kako bi to pisac sam rekao) i ostaće zapitan: da li istorijska nauka uopšte ima smisla ako ni očevici ne mogu da se slože kako su se odigrali skori događaji kojima su prisustvovali i koji su to mehanizmi samoobmane koji postepeno od miroljubivog intelektualca stvaraju šraf totalitarnog režima.

Dušan

Na svakoj stranici ovog dela ima više mudrosti i originalnosti nego na čitavim policama drugih knjiga. Mešavina realnosti i fikcije, ironije i erudicije, istorije i mita iz pera jednog od najvećih književnih genija srpske kulture. "Kako upokojiti vampira" je više od vrhunske književnosti - to je brevijar životnih istina, presek zapadnoevropske intelektualne tradicije dat kroz priču o krivici bez iskupljenja ispripovedan briljantnim jezikom "natopljenim" u finu pekićevsku ironiju. Jedna od onih knjiga posle kojih vam se većina do tada pročitanog čini bledim i nevažnim.

mare

lepa knjiga.