Virdžinija Vulf

Rođena u privilegovanoj porodici 25. januara 1882. godine, Virdžinija Vulf (1882 – 1941) odrasla je u privilegovanoj porodici uticajnih intelektualaca. Tokom studija na Ženskom odeljenju Kraljevskog koledža u Londonu zbližila se sa članovima Blumsberi grupe intelektualaca i umetnika, i među njima je upoznala svog supruga Leonarda Vulfa. Par je osnovao 1917. godine izdavačku kuću Hogart pres u okviru koje su objavljivaloi dela Sigmunda Frojda, Ketrin Mensfild i T. S. Eliota, kao i svoja.

Prvi roman Izlet na pučinu objavila je 1915. godine, potom roman Noć i dan (1919), i zbirku pripovedaka Ponedeljak i utorak (1921). Tek romanom Jakobova soba (1922) njen književni izraz nagoveštava udaljavanje od tradicionalne romaneskne forme. Njen četvrti roman, Gospođa Dalovej (1925) kritika je dočekala sa oduševljenjem; hipnotička priča u kojoj se prepliću unutrašnji monolozi otvorila je pitanja feminizma, mentalne bolesti i homoseksualnosti. Roman Ka svetioniku (1928) doživeo je novi uspeh kod kritike zbog tehnike toka svesti. Iste godine pojavljuje se i roman Orlando, koji joj je doneo novi talas popularnosti. Romanom Talasi (1931), koji bi se pre mogao nazvati poemom u prozi, Vulf je na izvanredan način pomerila granice narativa. Do kraja života je objavila još dva romana Godine (1937) i Između činova (1941), a zapaženi su bili i njeni eseji sabrani u zbirci Obični čitalac.

Izrazito osetljiva, sklona depresiji i nervnom rastrojstvu, Virdžinija Vulf je celog života patila od nervnih kriza. Bila je svesna svoje bolesti, koja je kulminirala samoubistvom 1941. godine kada se utopila u reci.