Rabindranat Tagore

Rabindranat Tagore (1861–1941) bio je sedmo dete hinduističkog filozofa i verskog mistika Devendranaha. Poeziju je počeo da piše još kao dete. Do sedamnaeste godine života obrazovao se kod kuće, da bi na očevo insistiranje otišao u Veliku Britaniju na studije prava. Studije nije završio, već se vratio u Indiju i posvetio književnosti.

Njegov književni opus je veoma plodan i raznovrstan. Pisao je pesme, poeme, priče, drame, romane, eseje, putopise, memoare, pa čak i mjuzikle. Njegova poezija se odlikuje jednostavnošću emocija, eseji jačinom misli, a romani društvenom svešću. Najznačajnija dela su mu zbirke pesama Gradinar i Gitandžali i roman Brodolom. Tagore je napisao i reči indijske nacionalne himne.

Nobelova nagrada za književnost dodeljena mu je 1913. godine. Godine 1915. britanska vlada ga je proglasila za viteza. Titule se u znak protesta odrekao posle masakra u Amricaru 1919. godine, kada je vojska pod zapovedništvom britanskog generala Redžinalda Dajera ubila 379 i ranila preko hiljadu sika okupljenih na verskom prazniku.

Bio je osnivač eksperimentalne škole u Šantiniketanu, zasnovane na upanišadskim idealima obrazovanja.

Povremeno je učestvovao u Indijskom nacionalističkom pokretu, gde se sprijateljio sa Mahatmom Gandijem.