Laguna - Emil Zola - Knjige o kojima se priča
Emil Zola

Emil Zola

Emil Zola (Emile Zola) rodio se 1840. u Parizu, odakle se već 1843. s roditeljima seli u Eks-an-Provans. Godine 1858. napušta Eks-an-Provans i nastanjuje se u Parizu, gde nastavlja gimnazijsko školovanje i dva puta pada na maturi. I pored neuspeha u školi, Zola veoma mnogo čita, naročito francuske romantičare kojima se tada divi.

U prestonici živi boemski i u velikom siromaštvu i piše stihove. Prvo ozbiljno nameštenje te iste godine dobija u izdavačkoj kući Ašet (Hachette), kao trgovački pomoćnik, a zatim biva unapređen u šefa odeljenja za reklame i upoznaje svet izdavaštva i štampe. Posle prvih ljubavnih iskustava, godine 1864. upoznaje Aleksandrinu Mele (Alexandrine Meley), s kojom otpočinje ljubavnu vezu i zajednički život. Godine 1866. napušta Ašet i u potpunosti se posvećuje književnom i novinarskom radu. Već u tim prvim godinama života u Parizu druži se s nekima od kasnije slavnih slikara, kao što su Pisaro i Eduar Mane, a počinje da se bavi i likovnom kritikom, u kojoj se zalaže za novo slikarstvo protiv vladajućeg akademizma. Iz tog doba čuven je Maneov portret Zole na kome se u pozadini vidi i Maneova Olimpija.

Još od 1868. Zola planira da napiše jedan romaneskni ciklus koji će dobiti naziv Rugon-Makari (s podnaslovom: Prirodna i društvena istorija jedne porodice u doba Drugog carstva) po dvema porodicama čiji članovi će biti glavni likovi budućih romana. Pisac pravi svoje nacrte, detaljan plan i rodoslovno stablo porodice, a prvi tom ovog ciklusa, pod nazivom Uspon Rugonovih, počinje da izlazi u nastavcima 1870, ali njegovo izlaženje prekida Francusko-pruski rat.

Po završetku rata pisac se vraća u Pariz i izdaje Uspon Rugonovih (1871). Za tim prvim romanom nižu se, gotovo iz godine u godinu Kaljuga (1872), Trbuh Pariza (1873), Osvajanje Plasana (1874), Greh opata Murea (1875), Njegova Ekselencija Ežen Rugon (1876), Trovačnica (1877), Stranica ljubavi (1878), Nana (1880). Romani Trovačnica i Nana nesumnjivo predstavljaju prekretnicu u Zolinom stvaralaštvu: uspeh koji doživljavaju, praćen skandalima, Zoli donosi slavu i novac, kao i uvažavanje nekih značajnijih pisaca njegovog doba.

Pisac se u to vreme sprijateljuje s Dodeom i Edmonom Gonkurom, a Flobera smatra svojim učiteljem i velikim uzorom. Osamdesete godine XIX veka donose i neke gubitke: Zolu će duboko potresti prvo smrt njegovog učitelja Flobera, zatim smrt njegove majke (obe 1880). No on i dalje neumorno radi, izdaje studije: Eksperimentalni roman (1880), Naturalizam u pozorištu (1881), Romanopisci naturalisti (1881). Istovremeno nastavlja s objavljivanjem romana iz ciklusa Rugon-Makari i do 1893. izlaze redom, iz godine u godinu, U ključalom loncu (1882), Kod Ženskog raja (1883), Radost života (1884), Žerminal (1885), Delo (1886), Zemlja (1887), San (1888), Čovek zver (1890), Novac (1891), Slom (1892) i poslednji tom Doktor Paskal (1893). Posebno značajan datum predstavlja izlazak Žerminala, romana o mukotrpnom životu rudara i njihovom velikom štrajku na severu Francuske. Ovaj roman Zolu je definitivno učinio „radničkim“ piscem.

Posebno poglavlje u Zolinom životu predstavlja njegovo učešće u kampanji za reviziju Drajfusovog procesa, poznatijeg kao „afera Drajfus“. Iako je Drajfus osuđen za izdaju vojne tajne još 1894, Zola se u borbu za njegovo oslobođenje uključuje od 1897. godine. Zbog čuvenog pisma Optužujem (J’accuse) iz 1898, upućenog tadašnjem francuskom predsedniku Feliksu Foru (Felix Faure) i objavljenog u dnevnom listu Oror (L’Aurore), osuđen je na godinu dana zatvora i na novčanu kaznu, a gubi i Legiju časti koju je prethodno dobio (1888). Kako bi izbegao zatvor, zapućuje se u egzil i nešto manje od godinu dana provodi u Engleskoj. Kako je Drajfus oslobođen 1899, Zola se vraća u Francusku i nastavlja s radom sve do smrti. Umire iznenada, u svojoj pariskoj kući, u nerazjašnjenim okolnostima, od gušenja monoksidom, 29. septembra 1902.

Zola je u dva navrata bio predsednik Udruženja književnika Francuske, ali nikada nije postao akademik iako se kandidovao čak devetnaest puta. Nekoliko godina posle Zoline smrti njegov pepeo prenet je u Panteon (1908), čime mu je Francuska odala vrhunsku počast kao književniku i kao neumornom borcu za pravdu. 

„Nana“: Zolina žena-zver i simbol sunovrata Drugog carstva

09.11.2022.
Velika je ironija često svrstavanje „Nane“, uz „Žerminal“ sigurno najpoznatijeg toma iz ciklusa Emila Zole o Rugon-Makarovima, u ljubavne romane. Pre svega, takvo određenje stvara potpuno pogrešnu pre...
više

Prikaz romana „Nana“: Radikalno delo majstora pripovedanja

17.08.2022.
S vremena na vreme dođe i onaj, pravi, trenutak kada poželite da se vratite nekom starom klasiku, pa makar samo da se prisetite kako se nekad živelo i uporedite sa našim vremenima. Emil Zola je nap...
više

Savremeno čitanje klasika „Kod ženskog raja“

10.08.2021.
Život u pariskom megamarketu u drugoj polovini 19. veka. Dok se kapitalizam tetura sa oteklim čukljevima, čekajući sledeći samoodrživi izgovor odvratne ljudske pohlepe i beskorisnog sranja koje lomi k...
više

Roman „Kod 'Ženskog raja'“ vraća nas u vreme kada nisu postojale robne kuće i tržni centri

11.03.2021.
Kada pogledamo centar grada, teško nam je da zamislimo period u kom nisu postojale prodavnice i veliki, sjajni izlozi. Međutim, postojalo je vreme kada se kupovina obavljala u malim radnjama i privatn...
više

Prikaz romana „Kod Ženskog raja“ Emila Zole

25.02.2021.
„Kod Ženskog raja“, jedanaesta po redu knjiga u ciklusu posvećenom onome što je Zola nazivao „prirodnom i društvenom istorijom jedne porodice pod Drugim carstvom“, predstavlja nepresušan izvor materij...
više

Remek-delo Emila Zole „Nana“ u prodaji od 17. avgusta

15.08.2022.
Jedan od najpopularnijih romana Emila Zole „Nana“ objavljen je 1880. godine kao deveti deo sage o porodici Rugon-Makar. Ova monumentalna freska francuskog društva oslikava materijalno, moralno i društ...
više

Najaktuelniji roman velikog francuskog klasika Emila Zole „Kod ’Ženskog raja‘“

19.02.2021.
Posle romana „Druga strana“ Alfreda Kubina i „Čovek od poverenja“ Hermana Melvila u ediciju „Feniks“, koja je nastala da bi savremenoj publici učinila dostupnim dela novootkrivenih klasika svetske knj...
više
veštice u novom svetlu u knjizi one tete što na metli lete rastislava durmana laguna knjige Veštice u novom svetlu u knjizi „One tete što na metli lete“ Rastislava Durmana
25.11.2022.
Nakon sjajne knjige „Zmajevi, zmajke i zmajčad“ Rastislav Durman nam je spremio još zabave i lepe književnosti za decu u knjizi „One tete što na metli lete“. Svi narodi na svetu pričaju o ženama ko...
više
nagrada beskrajni plavi krug matice srpske goranu petroviću za roman ikonostas  laguna knjige Nagrada „Beskrajni plavi krug“ Matice srpske Goranu Petroviću za roman „Ikonostas“
25.11.2022.
Nagrada „Beskrajni plavi krug“ za 2022. godinu jednoglasno je dodeljena Goranu Petroviću za roman „Ikonostas“. Žiri je radio u sastavu: prof. dr Mladen Šukalo (predsednik žirija), prof. dr Nebojša ...
više
posetite lagunu na niškom sajmu knjiga od 26 novembra do 4 decembra laguna knjige Posetite Lagunu na Niškom sajmu knjiga od 26. novembra do 4. decembra
23.11.2022.
Sajam knjiga u Nišu biće, po 57. put, održan od 26. novembra do 4. decembra u Sportskoj hali „Čair“. Ovogodišnji Sajam biće održan pod sloganom „Čitanje je zlato“, posle trogodišnje pauze zbog epidemi...
više
knjiga nebeska dvorišta u novom sadu 26 novembra laguna knjige Knjiga „Nebeska dvorišta“ u Novom Sadu 26. novembra
24.11.2022.
Priču o životu, lepoti i stradanju, knjigu „Nebeska dvorišta“, vladika Grigorije će predstaviti u Novom Sadu u subotu 26. novembra, u Pozorištu mladih (Ignjata Pavlasa 4) u 18 sati.   O knjiz...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.