Laguna - Lav Tolstoj - Knjige o kojima se priča
Lav Tolstoj

Lav Tolstoj

Lav Nikolajevič Tolstoj (1828-1910), ruski grof, književnik i mislilac, jedan od najvećih svetskih romanopisaca.

I po ocu i po majci poticao je iz vrlo starih i uglednih plemićkih porodica. Poput drugih isuviše umnih i darovitih ljudi, Lav Tolstoj odustaje od institucionalnog školovanja. Svoje obrazovanje će nastaviti, po metodu Rusoa, samostalno i svestrano. Njegova znanja bila su ogromna i raznovrsna: govorio je i poznavao 17 jezika, uključujući hebrejski, starogrčki, latinski i staroslovenski; uspešno se bavio muzikom, mestralno svirao klavir i komponovao; upražjnavao je mnoge sportove i bio strastan lovac; izučavao je filozofiju, istoriju i pedagogiju; osnovao nekoliko škola za kmetovsku decu gde je i predavao; samostalno se bavio proljoprivredom, i kao Ljevin, zajedno sa svojim seljacima obrađivao zemlju; jedno vreme je službovao u vojsci iz koje se demobiliše u činu poručnika. Od 1847. pa do kraja života prilježno vodi dnevnik, na čijim prvim stranicama, sledeći primer Bendžamina Franklina, propisuje sebi ciljeve i zadatke, a zatim u tananom i strogom samopresipitivanju odmerava njihove rezultate.

Sve dok nije stupio u vojnu službu 1851, Tolstoj u velikim ruskim gradovima živi prilično raspusnim životom, prepušta se kocki i pijankama, posećuje bordele, ali i nastavlja sa učenjem, te započinje rad na više pripovedaka i romana. Među njima je i Detinjstvo, prvi deo zamišljene romansirane autobiografije (Detinjstvo. Dečaštvo. Mladost celovito objavljene 1859) čija će pojava 1852. izazvati nepodeljeno oduševljenje kod publike.

Oficirsku službu Lav Tolstoj je obavljao nepunih pet godina, boraveći neko vreme na Kavkazu (iskustva iz tog perioda inspirisala su npr. Kavkaske priče i Hadži Murata), posle čega se priključuje ruskoj vojsci u Krimskom ratu. Pošto se po neslavnom završetku vojevanja, definitivno odrekao vojne službe, Tolstoj u više navrata, tokom 1856, 1859, 1860. i 1861. godine, putuje po zapadnoj Evropi, Francuskoj, Nemačkoj, Engleskoj, Švajcarskoj, Italiji i drugde. Put u Pariz učvršćuje njegovo prijateljstvo sa Ivanom Turgenjevom, koji ga je povezao sa Gistavom Floberom. Kasnije se, u Briselu se upoznao i sa Pjer-Žozefom Prudonom, a u Londonu sa Čarlsom Dikensom.

Tolstoj je septembra 1862. stupio u brak sa Sofijom Andrejevnom Bers, gotovo upola mlađom od njega (njemu je 34, a njoj 18 godina), sa kojom je izrodio 13 dece, 9 sinova i 4 ćerke. Od tada Tolstoj sa porodicom uglavnom živi u Jasnoj Poljani, i uz mnoge domaće poslove i dobrotvornu deltnost, najveći deo svog vremena posvećuje pisanju. U narednim decenijama nastaju romani Rat i mir (1863-1869), Ana Karenjina (1873-1877), Vaskrsenje (1889-1899), niz antologijskih pripovedaka.

Pred kraj života Tolstoj beži od svoje supruge, i na nekoj maloj ruskoj seoskoj železničkoj stanici Astopov, završava svoj veoma buran život krajem 1910. godine zbog upale pluća.

Veliki deo njegovih ostvarenja dugo će ostati u rukopisu, a nešto će biti objavljeno tek posle piščeve smrti. Tolstojeva sabrana dela, čije je objavljivanje započeto još za njegovog života, obuhvatala su 90 tomova, a kritičko izdanje koje se još uvek priprema trebalo bi da sadrži 150 tomova. Njegova ostvarenja prevedena su na gotovo sve evropske jezike (do kraja XX veka biće preveden na 114 različitih jezika). Više puta biva predložen za Nobelovu nagradu i za književnost i za mir, ali se svojom odlukom posle 1905. odriče svake dalje kandidature. 1903. izabran je za inostranog člana Srpske kraljevske akademije, pored ruske jedine takve institucije u svetu koja ga je pozvala u svoje članstvo.

Gospođa Bovari plus – prikaz klasika „Ana Karenjina“

14.10.2020.
U svim istinskim ljubavnim odnosima dolazi do evolucije međusobne mere ljubavi, poštovanja i obaveze. Uzimajući takav fokus, jedan od dvaju najpoznatijih romana Lava Nikolajeviča Tolstoja žanrovski bi...
više

Prava „Ana Karenjina“: Tolstojevo viđenje

19.06.2020.
Ana Karenjina odoleva životnim nedaćama. Završila je drugu turneju po svetu, svratila povremeno u televizijske studije i na filmske setove, a između ostalih, njen lik, tumačile su Greta Garbo, Sofi Ma...
više

Tematska dubina Tolstojeve „Ane Karenjine“

15.04.2020.
Poslednja kinematografska obrada „Ane Karenjine“ datira iz 2012, u režiji Džoa Vrajta. U slučaju da niste imali prilike da pričitate knjigu, a gledali ste film, volela bih da vam preporučim delo koje ...
više

Luksuzni komplet „Izabrana dela Lava Nikolajeviča Tolstoja“ u prodaji od 15. oktobra

13.10.2020.
U anketi koja je sprovedena među 125 britanskih i američkih književnika, ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj proglašen je za najboljeg pisca u poslednjih 200 godina. Tolstojeva dela „Ana Karenj...
više

Klasik za vašu biblioteku – „Ana Karenjina“ u prodaji od 15. aprila

10.04.2020.
Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprekornim, a Vilijam Fokner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan, „Ana Karenjina“ je monumentalno delo Lava Tolstoja, koji daje sveobuhvatan prika...
više
preporuke za letovanje 7 romana za plažu vs 7 romana za planinarenje laguna knjige Preporuke za letovanje: 7 romana za plažu VS 7 romana za planinarenje
24.06.2022.
Bilo da ste za godišnji odmor isplanirali leškarenje na pesku i suncu uz zvuke talasa i morskog povetarca, ili osvajanje vrhova, šetnje među četinarima i poljskim cvećem uz boravak u nekoj ušuškanoj b...
više
kako da zaštitite knjige od insekata  laguna knjige Kako da zaštitite knjige od insekata?
24.06.2022.
Verujem da nisam jedina koju obuzme osećaj panike kada u blizini polica sa knjigama vidi bilo kakve insekte. Posle obaveznog gađenja i psovanja, prvo što mi padne na pamet je: „Šta ako nekako uđu u kn...
više
letnje teme laguna knjige Letnje teme
24.06.2022.
Kraj juna je i već smo zagazili u sezonu rasprave u kancelarijama: da li da se uključi klima-uređaj na šesnaest stepeni pa da doživimo toplotni udar kad izađemo na ulicu na kraju radnog vremena ili da...
više
filozofski teatar sa srećkom horvatom i majom pelević laguna knjige Filozofski teatar sa Srećkom Horvatom i Majom Pelević
24.06.2022.
U ponedeljak 27. juna u 20 časova u Bitef teatru biće održan razgovor sa Srećkom Horvatom u okviru Filozofskog teatra. Moderator je Maja Pelević. Filozof Srećko Horvat i dramaturškinja Maja Pelević...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.