E. M. Forster

Edvard Morgan Forster (1879–1970) rođen je u Londonu. Pošto je 1901. diplomirao na Kembridžu, živeo je u inostranstvu, putovao po Grčkoj, Italiji, Egiptu i Indiji, koju je prvi put posetio 1912. godine. Posle Prvog svetskog rata, vratio se u Englesku i posvetio pisanju i predavanju.

Napisao je romane Where Angels Fear to Tread (1905), The Longest Journey (1907), Soba s pogledom (1908), Howards End (1910) i Moris (1914).

Za vreme Prvog svetskog rata, radio je dobrovoljno za Crveni krst u Egiptu, gde je iskusio nadmen stav Britanaca prema kolonijanizovanim narodima, stav koji je rezultirao samo eksploatatorstvom i uništenjem duha i dostojanstva domaćeg stanovništva. Po završetku drugog putovanja u Indiju, ove ideje su se u njemu iskristalisale i omogućile mu da privede kraju remek-delo na ovu temu, Put u Indiju.

Nakon tog romana Forster je prestao da prikuplja ideje i materijal za pisanje. Kada bi ga prijatelji pitali zašto ne radi ni na čemu, on bi odgovarao da nema ništa više da kaže. Osećao je da su se svet i Engleska toliko promenili da on više nije umeo da ih pojmi. Ali Forsterov glas nije zaćutao. Naprotiv, okrenuo se esejima, člancima i drugim kraćim formama (radio-prenosima, kritikama, govorima), koje su nesumljivo uticale na veći broj ljudi nego romani. Godine 1927. Forster se pridružio PEN-u i postao veoma aktivan u toj organizaciji tokom sledećih nekoliko decenija, boreći se za ideju da je kreativni impuls postojao pre nego što je izmišljena nacionalnost... i da će nastaviti da postoji kada taj sumnjivi izum nestane.“

Šezdesetih godina dvadesetog veka Put u Indiju, Soba s pogledom, Where Angels Fear to Tread i Howards End uspešno su adaptirani za pozornicu. Tokom osamdesetih, filmske verzije Puta u Indiju i Sobe s pogledom doživele su slavu i naišle na sjajne kritike, a kasnije su filmovani i romani Where Angels Fear to Tread, Howards End i Moris (posle Forsterove smrti).