Slobodan Selenić je većinu svojih priča u romanima i dramama posvetio ljudima koji su živeli u Beogradu: malobrojnim i umornim starosedeocima znanim kao i „starim Beograđanima“ i – s druge strane ulice došljacima u odeći istkanoj u zavičaju ili dobijenoj dolaskom u prestonicu: kožnim mantilima ili modrim odelima, sve zavisi od službe koju su zaslužili, zaradili, dostigli.

Nesporazum ta dva sveta u teškim vremenima pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, produžavao je agoniju „građanske klase“ koja se između dva svetska rata stvarala i svojim radom gradila vrednosti kojima se Beograd i dan-danas najviše ponosi.
I ti „nesporazumi“ – sukobi, bili su osnovna nit romana i drama pisca ove male i lepe knjižare.

Slobodan Selenić je u jednom trenutku poverovao da je odbolovao stradanje ljudi tokom Drugog svetskog rata – bolest koja je bila povod za većinu knjiga, filmova i pozorišnih predstava.

I kad mu se učinilo da se vreme smrti, razaranja i svega što je ljudsko preselilo u sećanje i knjige, tragedija se ponovila skoro na isti način kao u ratovima za koje smo mislili da su na ovim balkanskim prostorima zauvek završeni.

I to saznanje da se zlo ponovo obnavlja u svom najstrašnijem vidu, razbolelo je Slobodana Selenića. I uprkos njegovom večitom osmehu i optimizmu, Slobodan Selenić je brzo i prerano napustio ovaj svet koji je istinski voleo.

U svojoj vrednoj i dragocenoj ideji da podseća nove generacije mladih ljudi – ljubitelje knjige, na značajna imena srpske književnosti , izdavačka kuća Laguna je danas imenovala ovu knjižaru u centru Beograda imenom Slobodana Selenića, pisca sudbina ljudi, ulica i života svoja grada.

Drago mi je da ovoj svečanosti prisustvuje i supruga Slobodana Selenića, Merima Selenić koja je Slobodana zvala Boba, kao i svi njegovi prijatelji, kao i mi njegovi studenti kojima je predavao na pozorišnoj i filmskoj akademiji, sa koje me je ispratio osmehom i pozdravom dok je moj diplomski rad „Radovan Treći“ nosio u Atelje 212.

Diplomirao sam kod Bobe i kao student i kao prijatelj.

Slobodan Selenić je ostao gospodin pisac u našem sećanju i u svojim nezaboravnim knjigama koje će od danas imati svoju kuću u gradu gde su rođene.

Dušan Kovačević, Beograd 29. septembar 2017.