Vinili kao inpiracija - Zavirite u kolekciju ploča Dejana Stojiljkovića

Dejana Stojiljkovića sigurno znate kao pisca, filmskog i strip scenaristu, možda ne baš i kao kolekcionara vinila - za vas je odškrinuo vrata svoje kolekcije ploča!

Jedan od najčitanijih savremenih srpskih pisaca pasionirani je kolekcionar ploča, koje su se odavno vratile na velika vrata.



Iz godine u godinu beleži se konstantan rast izdavanja vinila, mnogi se vraćaju starim izdanjima, vade ih iz prašnjavih ostava, traže na internetu, aukcijama, inostranim sajtovima, pozajmljuju...

Strast prema pločama gaji i Deki, kome su one često pratilac i inspiracija pri pisanju!

Koliko dugo ste već kolekcionar i od kada datira ljubav prema zvuku sa gramofona?

Nisam dugo kolekcionar, tek koju godinu. To nije mnogo, ako imamo u vidu da sam kolekcionar stripova znatno duže, više od dve decenije. Odrastao sam osamdesetih, tada je još bilo gramofona u skoro svakoj kući, a ploča glavni nosač zvuka. Bio sam svedok te tranzicije, kada su ploče prvo zamenile audio-kasete, a onda kompakt diskovi i na kraju MP3.



Na koja ste izdanja fokusirani?

Skupljam prevashodno Joy Division/New Order, kao i ploče Majka Oldfilda i Žan Mišel Žara. Ali kupujem i druga izdanja, domaće, strano... Šta mi dođe pod ruku. Volim picture diskove, evo, baš sam onomad nabavio takav novi album Rika Estlija, mog idola iz tinejdžerskih dana. Volim i domaća izdanja na vinilu, imam, recimo, skoro sve od Azre, EKV-a, a od Kerbera imam sve vinile sa posvetama i potpisom njihovog frontmena Galeta. Od nekih, da tako kažem, "mlađih" bendova, kupujem vinile Stereophonics i The Killers, to su te neke grupe koje zvuče kao da je vinil kao format izmišljen za njihove pesme. Volim i raritetna izdanja, naročito vinile u boji, imam razne, providne, zelene, žute, bele... Naročito mi je drag providni vinil poslednjeg Odlfildovog albuma "Return to Ommadawn" koji sam kupio u pretprodaji, zvanično je, po objavljivanu išao crni. Imam i neke numerisane primerke, povratničku singlicu The Stone Roses, recimo...

Koja je najstarija, prva ploča koju pamtite?

Žan Mišel Žar, uživo u Hjustonu i Lionu, grčki vinil iz 1987. Platio sam ga 4 marke.

Najdraža?

E, to je teško utvrditi. Kad već moram da biram, verovatno boks-set singlova New Order.

Kako sve nabavljate ploče - onlajn prodaja, sajmovi, berze kolekcionara?

U Nišu kupujem u Vintage Shopu, kod Moše i Ceke, to je jedina prodavnica ploča u gradu. U Beogradu se snabdevam u Mascomu. A on-line najviše naručujem sa sajta Juno Records (juno.co.uk) ali i sa zvaničnih prodavnica izvođača. Pazarim dosta i na Kupindu i Limundu, kad naleti nešto dobro. Berze ploča izbegavam pošto ima dosta matrapaza i trgovaca čiji je osnovni cilj da te izvaćare. Kad prodaješ, onda nijedna ploča nije mint, uvek ti nađu neku manu, kad kupuješ - svaka je ploča mint i veeeeliki raritet.
 

Postoji li neko izdanje do kog je posebno teško bilo doći?

Generalno nije lako doći do starih izdanja New Order, jer nikad nisu licencno izdavani kod nas. A svakako je najteže doći do ploča koje je izdavao Factory Records. Recimo, uspeo sam da nabavim maxi singl "Blue Monday", originalni, onaj na kome je izdavač gubio po 25 penija po prodatom primerku, jer je omot bio skup za izradu. "Blue Monday" je zvanično najprodavaniji dvanaestoinčni singl u istoriji muzičke industrije. Takođe je zeznuto naći dobar primerak njihovog albuma "Low Life" jer je omot delimično na pausu, a ta vrsta papira vremenom oksidira i faktički ne postoji savršena kopija tog albuma. Neka domaća izdanja su teško dostupna. Na primer, imam test press Kerberovog albuma "Zapis" iz 1996. koji zvanično nikad nije izašao na vinilu, samo je urađen određen broj kopija, bez omota i to sa dve pesme manje nego što ima na kaseti i CD-u. Nameravam da vinil poklonim Galetu, jer ga ni on nema.
 

Neko koje tek pikirate da kupite, ili ga dugo tražite?

Fali mi u kolekciji Žan Mišel Žara samo jedan njegov album, to je "Electronica 1: Time Machine", a pikirao sam i vinile Pitera Huka, bivšeg basiste New Order. Voleo bih da imam picture disc izdanje "Tubular Bells" od Majka Oldfilda kao i neke singlice i kompilacije, ali mnoga ta izdanja su ili nedostupna ili preskupa za moj džep.



Koliko vremena provodite slušajući ploče?

- Ja imam jedan mali ritual kad ustanem ujutru. Prvo skuvam kafu, onda pustim neku ploču na gramofonu, pa tek onda sednem za radni sto. Volim da slušam muziku dok pišem. To mi prija. Tako da, faktički, slušam ploče skoro svaki dan. Nikad nisam razumeo ljude koji kupuju ploče da im stoje na polici i ne slušaju ih nego im tako, ćute u omotu i celofanu.

Najdraža da ste dobili na poklon?

EKV - „Par godina za nas“, originalno PGP izdanje.



Kako vidite popularizaciju ploča - smatrate li da će to biti prolazni trend, ili da će se duže zadržati?

Već sada se vidi da to nije prolazan trend. Mislim da će se popularizacija nastaviti a da će CD lagano otići u prošlost. Uz sve to, ponovo su popularne audio-kasete. Ploča, da se najprostije izrazim, "ima dušu". To uviđaju i mlađe generacije, a ne samo mi koji smo odrasli na tom "pucketavom" zvuku. Primećujem i da domaći bendovi sve češće objavljuju svoje albume na vinilu, što je dobra tendencija. Evo, to su nedavno uradili i moji drugari iz grupe Eyot!

Izvor: www.redbull.com