.jpg)
Nikolo Makijaveli
Italijanski politički filozof Nikolo Makijaveli (1469–1527) rođen je u porodici gradskog notara. Prilično obrazovan, iako nije spadao u velike intelektualce, već kao mlad postaje sekretar Firentinske Republike. Nikada nije bio ambasador, budući da je to bio zadatak rezervisan za članove najuglednijih porodica. Makijaveli je, pre svega, bio čovek za misije koje zahtevaju diskreciju ili čak tajnost, gde mora da dobije informacije i dešifruje namere vođa koje sreće. Tako je dva puta bio u poseti nemačkom caru, četiri puta na francuskom dvoru, dva puta u Rimu, a odlazi i raznim italijanskim velikašima u pohode. U tri navrata boravi kod Čezara Bordžije, koji na njega ostavlja snažan utisak. Ovi susreti sa vodećim ličnostima, pružaju mu mogućnost proučavanja političkih prilika.
S padom Firentinske republike 1512. godine moćna italijanska plemićka porodica Mediči dolazi na vlast. Makijaveli se nadao da će zadržati svoju službu pod novim vlastodršcima, ali je otpušten a onda i optužen za saučesništvo u neuspeloj zaveri protiv Medičijevih i završava u pritvoru i na mukama. Nakon što je pušten na slobodu, on se povlači na svoje imanje nadomak Firence i posvećuje se pisanju.
Tada nastaju njegova dela Vladalac (1513), Rasprava o prvoj dekadi Tita Livija (1513), Veština ratovanja (1521), ali strastveno piše i pesme, priče i drame (od kojih je najpoznatija Mandragora koja je izvođena na sceni), koje izražavaju njegovu tugu zbog nesrećne sudbine, ljutnju i satirični duh.
Makijaveli nikada nije bio istinski dobrodošao nazad u politiku, a kada je Firentinska Republika ponovo uspostavljena 1527. godine, bio je predmet velikih sumnji. Umro je kasnije te godine, ogorčen i isključen iz firentinskog društva kojem je posvetio svoj život.
Foto: iStock / Nastasic
S padom Firentinske republike 1512. godine moćna italijanska plemićka porodica Mediči dolazi na vlast. Makijaveli se nadao da će zadržati svoju službu pod novim vlastodršcima, ali je otpušten a onda i optužen za saučesništvo u neuspeloj zaveri protiv Medičijevih i završava u pritvoru i na mukama. Nakon što je pušten na slobodu, on se povlači na svoje imanje nadomak Firence i posvećuje se pisanju.
Tada nastaju njegova dela Vladalac (1513), Rasprava o prvoj dekadi Tita Livija (1513), Veština ratovanja (1521), ali strastveno piše i pesme, priče i drame (od kojih je najpoznatija Mandragora koja je izvođena na sceni), koje izražavaju njegovu tugu zbog nesrećne sudbine, ljutnju i satirični duh.
Makijaveli nikada nije bio istinski dobrodošao nazad u politiku, a kada je Firentinska Republika ponovo uspostavljena 1527. godine, bio je predmet velikih sumnji. Umro je kasnije te godine, ogorčen i isključen iz firentinskog društva kojem je posvetio svoj život.
Foto: iStock / Nastasic
Prikaz knjige „Vladalac“ Nikola Makijavelija: Uputstvo za rukovanje državom
19.04.2024.
„Ne zna se ko pije, a ko plaća“ najbolji je iskaz o situaciji u renesansnoj Italiji. U svakom njenom kutku sram, zločin i samovlašće bili su deviza. Zločin? Stvar službene dužnosti. Ubistvo? Oblik dru...
više
Prikaz knjige „Vladalac“: Značaj (ne)tačnog čitanja
19.03.2024.
Zvuči pomalo neverovatno, ali se može ustvrditi da možda najspominjanija knjiga iz oblasti politikologije, „Vladalac“ Nikola Makjavelija (1469–1527), ni punih pet vekova nakon svog nastanka još nije u...
više
Nagrađeni mladi konkursa Društva za srpski jezik i književnost i Beogradske podružnice Društva za srpski jezik i književnost
17.04.2024.
U okviru manifestacije „Mart – mesec srpskog jezika“, u Svečanoj sali za sednice Filološkog fakulteta u Beogradu, dodeljene su nagrade povodom konkursa Društva za srpski jezik i književnost, kao i nag...
više
Klasik političke filozofije: Makijavelijev „Vladalac“ u prodaji od 25. januara
24.01.2024.
„Vladalac“ Nikola Makijavelija smatra se jednim od prvih dela moderne političke filozofije, koje je oštro raskinulo sa dominantnim doktrinama o politici i etici. U kontekstu razjedinjene Italije XVI v...
više
Branko Anđić: Ništa gore od čitanja suvoparne knjige, jedino gore od toga je njeno pisanje
17.05.2024.
Ovogodišnji dobitnik Nagrade grada Beograda „Despot Stefan Lazarević“ u oblasti književnosti i prevodnog stvaralaštva u razgovoru za Danas govori o značaju ove nagrade, ali i o dve poslednje knjige na...
više
Prikaz Presfildovog romana „Ratnik“: Kada vas zapuhne prašina starih rimskih puteva
17.05.2024.
Vratio se Stiven Presfild. Autor bestselera o staroj Grčkoj – „Ognjena kapija“ i „Plime rata“ – u novom, uzbudljivom romanu „Ratnik“, pažnju je posvetio Starom Rimu.
Zaplet romana je smešten u dve ...
više
Prikaz knjige „Tajni život drveća“: Zaljubljen u šumu
17.05.2024.
Retko je koja knjiga o prirodi privukla pažnju svetskih razmera i postala bestseler kao što je to slučaj sa naslovom „Tajni život drveća“ Petera Volebena.
Zašto noćas tako šume jablanovi, tako stra...
više
Ekskluzivno: Stiven Erikson u Beogradu 20. maja!
17.05.2024.
Jedan od najznačajnijih svetskih autora žanra epske fantastike, Stiven Erikson, družiće se sa čitaocima u Beogradu u ponedeljak 20. maja od 17 sati u knjižari Delfi SKC. On će potpisivati svoje knjige...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2024
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.