Sve dok postoji želja za političkom moći, postojaće i špijunaža.

Volfgang Kriger, jedan od najboljih poznavalaca tajnih službi, u ovoj knjizi zanimljivo i stručno opisuje njihov način delovanja i razvoj tokom tri hiljade godina, počev od starog Egipta pa do današnjih dana.

Ulogu špijuna u doba Aleksandra Velikog teško možemo da uporedimo sa radom savremenih obaveštajaca koji se oslanjaju na satelite i kompjutere. Međutim, osnovni principi politike i vojnog delovanja nisu se mnogo promenili. Nepoverenje i osećaj ugroženosti od unutrašnjeg i spoljnjeg neprijatelja - bilo da su uzrokovani stvarnom pretnjom ili su puki proizvod političke paranoje - osnovna su oruđa državne vlasti. Potreba za uhođenjem potencijalnog protivnika radi otkrivanja njegovih namera, planova i sposobnosti posledica je upravo te vrste nesigurnosti. Na takvom političko-psihološkom temelju nicale su tajne službe i razvijale se u svim epohama.

Otkrića Edvarda Snoudena izmenila su način na koji javnost opaža i doživljava tajne službe. Danas je internet njihovo novo bojno polje, a činjenica da obaveštajne službe svakodnevno narušavaj ljudska i građanska prava gotovo da se više i ne prikriva...

„Ova izuzetno važna i uzbudljiva knjiga znalački nas upoznaje sa istorijom obaveštajnih službi i pomaže nam da razumemo njihovu ulogu u strukturama moći.“ Sehepunkte