Sajam knjiga 2019.
Sajam 2019.VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoNagradeKalendar

Prikaz knjige „Malteški soko“ Dešijela Hemeta

Na koricama novog domaćeg izdanja „Malteškog sokola“ (Laguna 2014), tik ispod samog naslova, piše: „Najbitniji kriminalistički roman svih vremena“. Preterano? Nikako! Hemetov legendarni krimić je napunio 85 godina, ali nije izgubio na važnosti i snazi. A dugovečnost je, priznaćete, odlika svakog istinskog klasika.

Godine prolaze, ali značaj „Malteškog sokola“ niko ne dovodi u pitanje. Treći Hemetov roman je prvobitno u nastavcima publikovan u okviru magazina Crna maska (1929), a nakon toga i kao posebna knjiga (1930). Roman je bio veoma popularan i u vreme prvog objavljivanja, a danas se smatra jednim od najbitnijih i najuticajnijih klasika kriminalističkog žanra.

Hemet je u „Malteškom sokolu“ čitalačkoj publici predstavio Semjuela „Sema“ Spejda, ironičnog i u život razočaranog privatnog detektiva, preteču mnogih drugih čuvenih književnih njuškala, među kojima su Čendlerov Filip Marlou i Spilejnov Majk Hamer. Spejd je u romanu opisan kao „plavokosi satana“, čovek bez iluzija i skrupula koji, ipak, poseduje nepokolebljiv moralni kodeks i žeđ za pravdom. Hemet sa uživanjem uranja svog junaka u književni svet koji nastanjuju sitni i krupni probisveti, psihotične ubice, nervozni pajkani i fatalne žene. Danas je ova postavka, naravno, veoma poznata i nebrojeno puta kopirana, ali ne treba zaboraviti pionirsku poziciju „Malteškog sokola“.

„Malteški soko“ je pre svega poznat po istimenoj filmskoj verziji koju je 1941. godine režirao (tada debitant) Džon Hjuston i u kojoj Hemfri Bogart glumi Spejda. Ovaj film je zapravo, treba istaći, treća adaptacija Hemetovog romana (prve dve, manje uspešne, snimljene su u početkom tridesetih). Hjuston je, što je vernije mogao, na filmsko platno transponovao ono što je Hemet napisao. Najkrupnija izmena je odsustvo lika Ree Gatman, mlađane cure sa sklonošću ka samopovređivanju, a Hjuston je zbog holivudske cenzure morao da ublaži ili izbaci pojedine delove. Tako je, na primer, „stradao“ deo romana u kome Spejd zahteva od Bridžid O’Šonesi da se skine pred njim kako bi je pretresao (što ona i čini – do gole kože), baš kao i dijalozi u kojima se raspravlja o homoseksualnosti pojednih likova.

Bez obzira na krštenicu, Hemetov „Malteški soko“ još uvek deluje veoma sveže, kao da je nedavno napisan, a tome doprinosi i novi prevod na srpski Nikole Pajvančića. Dileme nema, ovaj sočni, britki i dinamični krimić treba da pročitaju svi poštovaoci kvalitetne žanrovske književnosti. Klasik je ipak klasik.

Autor: Đorđe Bajić
Izvor: www.citymagazine.rs
 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
treći dan na sajmu knjiga književni velikani na štandu lagune laguna knjige Treći dan na Sajmu knjiga – Književni velikani na štandu Lagune
22.10.2019.
Velika poseta zabeležena je trećeg dana Sajma knjiga. Iako nije školski dan, bilo je i mnogo dece koja su na Lagunin štand, između ostalog, svraćala i zbog knjiga o njihovom omiljenom junaku Tomu Gejt...
više
sajam knjiga sreda na štandu lagune raspored potpisivanja i aktivnosti laguna knjige Sajam knjiga – Sreda na štandu Lagune – Raspored potpisivanja i aktivnosti
22.10.2019.
Dobra atmosfera na Sajmu knjiga se nastavlja, a na Laguninom štandu biće mnogo pisaca koje volite.   Laguna, Hala 1, 12.00: Andrija Milošević, „Mačak i skakutavo jaje“ Laguna, Hala 1, 13.0...
više
istraživanje je pokazalo da je dve petine žena ismevano zbog izbora knjiga laguna knjige Istraživanje je pokazalo da je dve petine žena ismevano zbog izbora knjiga
22.10.2019.
Organizatori britanskog festivala posvećenom kriminalističkom žanru „Capital Crime“ objavio je u avgustu ove godine rezultate istraživanja o čitalačkim navikama svoje publike i njenoj percepciji izdav...
više
osne sejerštad moramo da razumemo zašto je evropa napadnuta  laguna knjige Osne Sejerštad: „Moramo da razumemo zašto je Evropa napadnuta“
22.10.2019.
Spisateljica i novinarka Osne Sejerštad bila je strani dopisnik za norvešku televiziju i godinama izveštavala sa kriznih mesta i iz konfliktnih regiona. U svom dokumentarističkom romanu „Jedna od nas“...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.