VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Nabokovljevi leptiri

Uzorci koje je sakupljao autor „Lolite“ i samouki lepidopterolog izloženi su u kući u kojoj je proveo detinjstvo. Iako je stekao slavu kao autor književnih remek-dela „Lolite“ i „Blede vatre“, Vladimir Nabokov je u to vreme, takođe, bio aktivan sakupljač leptira, zbog čega je tek posthumno dobio visoko priznanje za svoje naučno istraživanje. U njegovom delu se leptiri pominju oko 570 puta, a preko 20 vrsta leptirova je dobilo ime po njegovim junacima. Dokazi strasti ruskog autora za lepidopterijom, naukom o leptirima, sačuvani su u njegovoj kolekciji svetlokrilih insekata u Nabokovljevom muzeju u Sankt Peterburgu. Nakon što je uhvatio svog prvog leptira sa 6 godina, Nabokovljeva radoznalost postala je opsesija. Kada je napunio 8 godina, doneo je jednog leptira svom ocu koji je, zbog političkih aktivnosti, bio u zarobljeništvu. Nakon što je zajedno sa porodicom pobegao na Krim 1917. godine zbog Oktobarske revolucije, proučavao je leptire kako bi odagnao nostalgiju za domom. Kada je umakao nacistima 1940. godine u SAD, dobio je posao kustosa u odeljenju za lepidopterologiju u Muzeju komparativne zoologije na Harvardu, gde je provodio vreme sortirajući i nameštajući leptire do 14 sati dnevno i ujedno je sakupljao leptire po celoj državi.



Razvio je teoriju, 1945. godine, o evoluciji leptira zasnovanu na sopstvenom ispitivanju leptira pod imenom obični plavac (Polyommatus blue), gde je prikupio podatke o njihovom kretanju u 5 talasa: od Azije preko Beringovog moreuza, južno u Čile, pre odlaska severno u Novi svet. Iako su njegove teorije odbacili savremeni lepidopterolozi, 2011. godine Londonsko kraljevsko društvo je objavilo nakon upotrebe tehnologije DNK sekvenciranja da je Nabokov u svojoj teoriji bio sasvim u pravu.
 
Nakon komercijalnog uspeha „Lolite“, Nabokov se vratio u Evropu 1958. godine u Švajcarsku delimično zbog leptira koji lete alpskim livadama. Radio je na dvema knjigama u vezi sa leptirima, „Butterflies of Europe“ i „Butterflies in Art“, koje nikada nije uspeo da završi. Nakon nezgodnog pada na alpsku padinu, za vreme potrage za leptirima, umro je 2. jula 1977. godine  u Lozani.
 
Iako strastven kolekcionar tokom celog života, jedine kolekcije koje i dalje postoje jesu one koje je lično napravio dok je živeo u SAD i Švajcarskoj. Ostaci kolekcije raštrikani su na više mesta u svetu: u Američkom prirodnjačkom muzeju u Njujorku, muzejima Harvarda i Kornela, Zoološkom muzeju u Lozani, i u Nabokovljevom muzeju u Ulici Boljšaja Morskaja, koji je napravljen u kući u kojoj se rodio 1899. godine.  Kuća je doživela značajne promene od kada su je Vladimir i njegova porodica napustili 1917. godine, ali u kući je i dalje ostala očuvana estetska lepota prohujalog vremena, naročito u dnevnoj sobi, gostinskoj sobi i biblioteci. Nabokovljevi čitaoci smatraju kuću „jedinom kućom na svetu“ koja se, kao prolazna leptirova lepota, redovno pojavljivala u prozi.    
 
Izvor: atlasobscura.com


posetili su knjižaru na dan zaljubljenih, a tamo ih je čekalo neodoljivo iznenađenje laguna knjige Posetili su knjižaru na Dan zaljubljenih, a tamo ih je čekalo neodoljivo iznenađenje
15.02.2019.
Delfi knjižare su poznate kao omiljeno mesto velikog broja zaljubljenika u knjigu, a od nedavno, otvaranjem knjižare „Borislav Pekić“ u Knez Mihailovoj ulici, postale su i mesto na koje ljubitelji dob...
više
laguna na 20 salonu knjige i grafike u pirotu laguna knjige Laguna na 20. Salonu knjige i grafike u Pirotu
14.02.2019.
Dom kulture i Narodna biblioteka Pirot pod pokroviteljstvom Grada Pirota organizuju dvadeseti Salon knjige i grafike u Pirotu koji će biti održan od 14. do 21. februara u Hali „Kej“. Laguna se ...
više
književno veče miomira petrovića u kući kralja petra i laguna knjige Književno veče Miomira Petrovića u Kući kralja Petra I
14.02.2019.
Književno veče „Vavilonska kula“ sa Miomirom Petrovićem, autorom romana „Black Lights“, održaće se u četvrtak 28. februara u 19 sati u Kući kralja Petra I u Beogradu, u sklopu projekta „Isidora nas sl...
više
zašto je borhes mrzeo fudbal  laguna knjige Zašto je Borhes mrzeo fudbal?
14.02.2019.
„Fudbal je popularan“, primetio je Horhe Luis Borhes, „zato što je glupost popularna.“ Na prvi pogled, animozitet argentinskog pisca prema „lepoj igri“ predstavlja tipičan negativan stav prema ...
više