Loši momci

Od Hjuberta Selbija do Breta Istona Elisa, Lagunina edicija „Amerikana“ pod svojim okriljem okuplja neke od najistaknutijih predstavnika transgresivne fikcije. Ovaj žanr je oduvek predmet kontroverze, a mnogim autorima koji mu pripadaju, uključujući Hjuberta Selbija, suđeno je zbog opscenosti. Protagonisti njihovih dela dižu glas protiv ustaljenih društvenih normi, često su mentalno nestabilni, antisocijalni i nihilisti. Transgresivna fikcija se bavi različitim vidovima devijantnog ponašanja, urbanim nasiljem i nasiljem nad ženama, (zlo)upotrebom droga, disfunkcionalnim porodičnim odnosima, pod pretpostavkom da se znanje nalazi na rubu iskustva i da je telo oruđe kojim se do tog znanja dolazi. Dominantne teme su droga, seks, nasilje, zločin, a u samom središtu žanra nalazi se potraga za identitetom, unutrašnjim mirom i ličnom slobodom. Neopterećena uobičajenim žanrovskim ograničenjima i književnim konvencijama, transgresivna fikcija je u poziciji da uputi društvenu kritiku na jedinstven i veoma upečatljiv način.



Tokom devedesetih godina prošlog veka uspon alternativnog roka i subkulture vezane za ovaj pravac omogućio je transgresivnim piscima da postanu uticajniji i komercijalno uspešniji nego ikad ranije. Oni su se obraćali generaciji Iks, a akteri njihovih dela uglavnom su pripadnici ove demografske grupacije.

Ovom prilikom ćemo se osvrnuti na tri kultne knjige koje pripadaju ovom žanru a koje su pretočene u filmove koji su isto tako stekli kultni status.

Rekvijem za snove, Hjubert Selbi

Kada je na Tviteru prošle godine potegnuta debata koji film smatrate fantastičnim ali ne želite više nikada da ga odgledate ponovo, Rekvijem za snove ubedljivo je trijumfovao.

Glavni junak knjige i filma Hari Goldfarb heroinski je zavisnik koji sa svojom devojkom Marion i drugom Tajronom pokušava da dođe do brze zarade tako što će nabaviti pola kilograma čistog heroina. Njegova majka Sara dane provodi ispred TV-a sanjajući o životu koji bi mogla da ima i bori se sa sopstvenim zavisnostima – od tableta za mršavljenje i dijeta. Ovo je roman o težini koju nada i iščekivanje nose sa sobom, savremena mračna bajka o Njujorku. Sam autor se nakratko pojavljuje u filmu u ulozi zatvorskog čuvara koji muči jednog od protagonista.

Američki psiho, Bret Iston Elis

Bret Iston Elis kaže da je u početku zamišljao svog junaka Patrika Bejtmena kao razočaranog ali nenasilnog protagonistu. Nakon večere sa prijateljima koji su radili na Volstritu odlučio je da od Bejtmena napravi serijskog ubicu. Ovaj lik nije proistekao iz Elisove potrebe da izvrgne ruglu japi kulturu. U vreme kada je knjiga nastala, autor je i sam tonuo u konzumerizam i isprazne obrasce ponašanja očekujući da će se zbog toga osećati dobro, ali se samo osećao gore. Američki psiho ne nudi lako rešenje privilegovanima, ne uliva lažnu nadu da ljubav i vera mogu spasti svet. Kritičari primećuju da posle čitanja knjige ostaje jedino utisak da smo stvorili svet lišen saosećanja i sažaljenja, plodno tle za čudovišta. Američki psiho je pre svega crna komedija, satira na našu poremećenu kulturu preterivanja.

Borilački klub, Čak Palahnjuk

Ovo kultno ostvarenje iz domena književnosti i kinematografije prati iskustva neimenovanog protagoniste koji se bori sa nesanicom. On pokušava da nađe pomoć tako što se lažno predstavi u grupi za podršku pacijentima koji boluju od raka. Terapija deluje sve do trenutka kad upozna Marlu, koja se sa isto tako lažnom dijagnozom pojavljuje u grupama za podršku. Kada u njegov život uđe misteriozni Tajler Derden, koji se bavi proizvodnjom i distribucijom sapuna, njih dvojica osnivaju podzemni borilački klub kao radikalni vid psihoterapije. Ljubavni trougao sa Derdenom i Marlom gura našeg junaka na samu ivicu ludila. Reditelj Dejvid Finčer je 1999. godine roman adaptirao u istoimeni film. Nakon toga Borilački klub postaje jedna od najprepoznatljivijih referenci iz popularne kulture.

Autor teksta: Ivana Veselinović