Opet Hugo Bos

Rustična kućica u ekspresionističkom stilu na kojoj stoji neonska reklama sa brendom lotto manje liči na dućan nego na umetničku instalaciju. No, čovek bi stekao takav utisak samo kad bi je video izvan konteksta. Što bi se više primicao centru gradića, autletove bi video u zdanjima kakva su im svojstvenija: zgradama od stakla i betona. Na prvi pogled nije mnogo drugačije ni zdanje glavnog mesnog brenda, „Huga Bosa“, iako je pretežni deo autleta smešten u kući istoimenog osnivača firme, u Kanalštraseu.

Skupljanje dodatne građe o Hugu Ferdinanu Bosu za špansko izdanje romana „Šnit“ bilo je razlog da ovaj pisac obiđe Mecingen, gradić između Štutgarta i Tibingena. Hugo je rođen u njemu 1885. a umro 1948; zlobnici kažu zbog sume od 80 000 maraka koju je te godine trebalo da plati na ime odštete zbog saradnje sa nacističkom vlašću. Kako je opisano u prvoj verziji „Šnita“ i neretko parafrazirano: on je bio ovlašćeni snabdevač pripadnika SS, SA i Hitlerjugenda uniformama, koje je i izumeo i šio. Zbog toga se u njegovom rodnom gradu nijedna ulica ne zove po njemu, nema ni pomena o nekakvom spomeniku, a posthumno prebivalište familije Bos ni po čemu nije upadljivo među drugim grobovima na „Alter Frajdhofu“. Jedino dimenzije zgrade autleta ukazuju na poseban Hugin značaj. Znatno su veće od inače zamašnih zgrada „Lakoste“, „Adidasa“ ili „Riboka“, u odnosu na koje kućice u kakvima je „Loto“ izgledaju sićušno.

Zanimljivu kombinaciju od opeke, betona i stakla s jedne i elemenata starog doma Bosovih čini kuća u Kanalštraseu. Reklamni panel visok desetak metara i utkan u ulaz u zgradu najviše podseća na zdanje autleta. Osim sloja opeke, na porodično ognjište podseća i vrt sa rastinjem kod reke pored koje je stanovati uvek bio životni san gospara koji nisu živeli kraj mora.

Naravno da i pored velikih popusta kupovina kod Bosa nije mala šala. Jeftinije prođe onaj ko kupuje nove stvari kod svih drugih pomenutih firmi. U Mecingenu, domu raznih autletova, mnogo više se razgleda nego što se kupuje. Ništa od histerije kakva se može videti u tržnom centru „Ušće“, koja podseća na elemente revolucije, između ostalog i zato što bi njome sirotinja da se preko noć uzdigne. Eh, teško da ima nesrazmere kakva je ona između srpske realne platežne moći i količine novca koju korisnici ulažu u garderobu. S obzirom na takav sirotinjski snobizam i činjenicu da je u Mecingen smešten niz autleta sa popustima na fabričke cene, rodni grad Huga Bosa bi mogao da bude i česta destinacija stanovnika Srbije kad dobiju pristup Belom Šengenu.

 

Ne propustite priliku da motive iz teksta komentarišete zajedno s autorom: u sredu, 2. IX, ličnija verzija bloga na grupi „Igor Marojević“ na FB: http://www.facebook.com/search/?q=igor+marojevi%C4%87&init=quick#/group.php?gid=111744494461&ref=search&sid=1694154125.3167650996 .