Laguna - Kolumna - Postoje li čudaci ili kako se od bloka motora stiže do reciklaže najlona - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Postoje li čudaci ili kako se od bloka motora stiže do reciklaže najlona

15.12.2008.
Tek, od kada je moj roman Tata počeo da pristiže u ruke čitalaca, često mi ti isti čitaoci, na svu sreću ne svi, postavljaju pitanja: postoje li zaista takvi čudaci kao što je Ratko Krstić i njegov otac Tadija i dešavaju li se u životu tako nastrane stvari kakve se pojavljuju u mom romanu. Onda se uhvate za to ko vrši veliku nuždu stojeći, ko onako lovi muve, ko pere ruke po 50 puta dnevno, koga to roditelji uspavljuju u 27. godini. Naravno, lakše bi mi bilo da odgovorim da takve stvari ne postoje, nego da sam ja, onako dokon, seo i smislio kako da na što neobičniji način uveselim one izopačenjake koji ispljunu pare u knjižari i kupe moj roman. E, al ja tu smicalicu obično ne rešim tako, jednostavno, kako bi je rešio svaki pametan čovek, nego se sav upnem da nađem primere koji će potvrditi da ja nisam bio dokon i smišljao kako da iznenadim čitaoce, nego sam samo hteo da pokažem da sve može i ovako i onako, u zavisnosti od toga koliko otvorite oči i uši. Za neverne Tome sam, pre neko veče, na promociji tog istog romana, ukoliko je među publikom bilo nevernih, prepričao svoj doživljaj iz autobusa 23, kada sam se vraćao kući s posla. Evo kako je to bilo.

Stajao sam u autobusu, tik uz automat za poništavanje karata. Krsta i noga me bole i, budući da autobus nije bio prepun, već sam računao da kad neko s obližnjih sedišta bude ustao, eto mene da uskočim. Ali već na sledećoj stanici je svet počeo da ulazi, a pred mene je stao jedan stariji čovek s platnenom torbicom u ruci, u kojoj je bilo nešto poteže, zaključio sam po tome što su se ručke dobrano isteglile. Izmaknem se ja da on može to da spusti, a on, što je danas retkost, primeti moj ljubazan gest pa mi se zahvali. Te je dve ljubaznosti, moju i svoju, stariji čikica protumačio kao pravu priliku da s nekim podeli svoju ogorčenost.

„Znate šta je u ovoj torbi?“

„Ne znam. Vidim da je nešto teško“, odgovorio sam.

„Blok motora za mazdu. Gde ne bi bio težak, 2600 kubika. Kad sam dao auto kretenu. Ðubre. Vozio i nije video da se auto pregrejao. Zamislite, vozio kola a temperatura motora 120 stepeni. Kreten.“

„Da, znam da mora da se stane kada počne da se pregreva“, uskočih ja iz pristojnosti.

„Pa, naravno. To svako normalan zna. Nego, đubre, baš ga briga. A on ima tojotu. To mi je komšija. Al kad god se potrkamo, ja ga pobedim. Znate šta je ova mazda. Na 120 ja dodam gas, ubacim u petu i ostavim ga iza sebe ko ništa. Sigurno mi je to namerno uradio. Krivo mu je što nema takav auto, pa da mi napakosti. A znate li koliko me sad košta opravka? Za dihtunge samo 5.700 dinara, za obradu glave bar 4 hiljadarke. Sva sreća, pa nisu otišli ležajevi, inače me ni 300 evra ne bi okrpilo. Krivo mu, đubre“, zaključi čovek, a ja potvrdih glavom jer mi se u tom trenutku to njegovo objašnjenje učinilo kao jedino razumno. Tu se ukazalo prazno sedište i taman sam pomislio da ću sesti, odmoriti noge, a i mozak, jer mi je njegova žalopojka postajala sve odvratnija, kad ete njega ispred mene i sede. Naravno, to ga nije sprečilo da nastavi izlaganje. Ubrzo se oslobodi i sedište ispred njega, pa mi ga je on zaštitio rukom, rezervisao na starinski način, i pokazao mi glavom da sednem. Njegovo izlaganje se onda nastavilo tako što se nago sve do mog vrata i šuškao mi u uvo.

„Mrzi ga, bre, i do prodavnice da ode peške. Mora svuda kolima, a njegova trenutno ne rade. Idiot. Da vozi kola a motor kuva.“ Tu mi se, ipak, učinilo da za nesrećni slučaj postoji i drugo objašnjenje: bahatost. Prosto, uzeo kreten tuđa kola i vozio se i baš ga briga za motor i kuvanje. A ja, pomislih u sebi, nikad tuđu stvar ne bih uzeo. Još da pokvarim! Pa, ubio bih se.

„A vidite mene“, nastavi nosilac bloka motora, „72 godine i svuda autobusom. Ništa mi nije teško. Znate koliko ja dnevno prepešačim? Bar sedam kilometara. Idem tamo kod mene u naselju sve uz reku, pa do one obilaznice, znate gde je, a dotle ima bar 3-4 kilometara, i nazad.“

Opet sam, iz pristojnosti, osetio potrebu da i ja nešto dodam pa rekoh da svi lekari preporučuju fizičke aktivnosti starijim ljudima, zbog srca, cirkulacije... Samo da se ne premaraju.

„Šta da se ne premaram? Znate šta sam radio pre neki dan? Taj isti kreten, s tojotom, pre deset godina mi je ustupio za moju ženu grobno mesto. Nisam imao gde da je sahranim. Dvoje dece, samo moja plata, znate već. I on mi dao to neko parče zemlje. A ja, pre neki dan, došao do groblja s džakom cementa, pa iskopao svoju ženu, celo to grobno mesto iscementirao, znate kao kad se pravi temelj za kuću. Da, da sve u dubinu četiri metra i okolo zidove i napravio pravu grobnicu sa tri grobna mesta. Onda sam vratio svoju ženu. Samo sam morao novi sanduk. Kupio sam metalni. A zamislite, sve se raspalo. Ostala poneka koščica od prstića. Ali znate šta je bilo čitavo? I to kao iz prodavnice?“

Sad, kad sam već bio uvučen u razgovor, nisam imao kud pa sam upitao: „Šta?“

„Najlon čarape. Kao nove. Vidite li vi koliko je prokletstvo ta plastika? A mi samo plastične kese, flaše... Nego ja ovde silazim. Doviđenja.“ I čikica od 72 godine, bez žene, sa dve ćerke, mazdom i ljubomornim komšijom napusti autobus, a ja sam nastavio da razmišljam o tome kako neko ko je ustupio svoje grobno mesto komšiji, a svi znamo da je to danas velika usluga, može posle da bude tako ljubomoran da udovcu uništi auto. Onda mi je još svašta padalo na pamet: od toga da se vlasnik tojote nekada švalerisao sa ženom vlasnika mazde, ili da mu uopšte nije ustupio svoje grobno mesto, nego tuđe, da motor na mazdi nije ni prokuvao, nego je to čika umislio...
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
kome je do plakanja laguna knjige Kome je do plakanja
12.01.2009.
Nova godina je tek ušla u svoj četvrti ili peti dan. Došli gosti, neće da idu kući, badava ja svaki čas zevam, trljam oči, idem do kupatila. Svikli ljudi još od 31. decembra da sede, da dočekuju...više
više
postoje li čudaci ili kako se od bloka motora stiže do reciklaže najlona laguna knjige Postoje li čudaci ili kako se od bloka motora stiže do reciklaže najlona
15.12.2008.
Tek, od kada je moj roman Tata počeo da pristiže u ruke čitalaca, često mi ti isti čitaoci, na svu sreću ne svi, postavljaju pitanja: postoje li zaista takvi čudaci kao što je Ratko Krstić i...više
više
ej laguna knjige Ej
28.10.2008.
(poglavlje iz romana Ej, koje se nadovezuje na dirljivu sliku domaćeg zdravstva iz prethodnog teksta)  XIX Lepo su me sredili na ortopediji. I brzo, bogami! Za tri nedelje sam bila na nogama. Ćopava,...više
više
krug slave oko krsta laguna knjige KRUG SLAVE OKO KRSTA
07.07.2008.
Ima tome devet meseci da sam prvi put osetio na svojoj koži šta znači kad matori ljudi kažu: »Bole me krsta.« Osim što me je u mladosti neobično radovala ta slučajnost da se moje ime tako često...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
knjige koje postaju filmovi laguna knjige Knjige koje postaju filmovi
22.08.2023.
Biti pisac iziskuje obilnu i neograničenu maštu. Svet koji pisac stvara je slobodan, pun imaginacije i često se graniči sa ludilom. Protagonistkinja romana „Buka“ stvara upravo jedan ovakav...više
više
tuga veća od sveta i svemira laguna knjige Tuga veća od sveta i svemira
09.05.2023.
Prvo bude ona plava crta, plava kao duboko more, crta u ekrančiću i pasulj u stomaku. Taj pasulj prikačen za tebe i još uvek ravan stomak, i neverovanje da je stanje drugo, sasvim drugo. Onda rastu...više
više
kraj zmajeva neispričani prolog bajke nad bajkama  laguna knjige Kraj zmajeva: Neispričani prolog „Bajke nad bajkama“
27.12.2022.
Kao praznični dar čitaocima, poželeo sam da konačno objavim i ovaj neispričani prolog trilogije Bajka nad bajkama. Sve se dešava dugo pre događaja opisanih u pripovesti koju ste čitali ili ćete...više
više
u vrhovima top lista laguna knjige U vrhovima top-lista
19.08.2022.
U subotu se navršava godinu dana od izlaska objedinjenog izdanja „Bajke nad bajkama“, štampanog ćirilicom, sa tvrdim koricama i mapom u boji. Veći deo tog vremena knjiga je provela na...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.