Isidora Bjelica (1967-2020) – I novi talas i lako štivo

Prvi put kada se pojavila u medijima (a u medijima će se pojavljivati vrlo često u narednim godinama i decenijama), i prvo saznanje o Isidori bila je čuvena „naci-žurka“ u Sarajevu, gde su navodno pojedinci nosili nacistička obeležja, a na tortama je bio kukasti krst. Bilo je to u socijalizmu, možda pred raspad ali i dalje socijalizmu. Sarajevo je označeno kao dogmatski grad, a jedan žur postao je poznat i onima u Tetovu.

Ko je bio na tom žuru? Da li je sve bilo baš tako kako se pričalo ili je to neko hteo da se obračuna sa nekim?

Dotad, Isidora Bjelica bila je ćerka čuvenog šahovskog eksperta Dimitrija Bjelice, poznatog po tome što je jednom plovio i družio se s Bitlsima, a o velemajstorima da ne govorim.

Bio je poznat i taj njen razred, u koji su išli Miljenko Jergović, Gorčin Stojanović, Aleksandar Hemon. Ili je spisak drugačiji? I ko zna ko je od njih bio na toj žurki.

Onda je došla u Beograd i postala kultni lik na Fakultetu dramskih umetnosti. Pa opet politika. Kemp desnica. Knjige.

Brak sa Nebojšom Pajkićem, legendarnim profesorom FDU, jednim od važnih likova „novog talasa“. Pajkić je i veliki scenarista i veliki ideolog filma, toliko značajan da se svojevremeno formirao red „pajkićevaca“ koji su više voleli akcione i filmove B produkcije nego da sede u Kinoteci.

Isidora i Nebojša kao da su bili jedno porodično preduzeće. Ona je postajala sve popularnija: bestseleri, putovanja, televizijske emisije – u krugu zlobnika, Nebojša postaje „Isidorin muž“.

Žena koja se dugo borila protiv najteže bolesti bila je prekretnica u percepciji onoga što se nekada pejorativno nazivalo „ženskim perom“. Ona je pokazala da se od knjiga može živeti, da se od pisanja može boraviti u luksuzu i na kruzerima. Sve do pregorevanja, do bolesti, do smrti.

U sredini koja ne dopušta „i novi talas i lako štivo“, gde je sve ušančeno, ni Isidora Bjelica nije mogla da ima savršenu percepciju. Ali je zato imala publiku, i to veliku.

Autor: Branko Rosić
Izvor: Nedeljnik