Jeste li već čuli da...? Nekoliko interesantnih činjenica o Geteu i kompaniji

Da li ste znali da je Gete imao smisla za modu? Ili da je Mark Tven bio pronalazač? Došli smo do zaključka da se u biografijama čuvenih pisaca često krije mnogo više od uspešnih romana i domišljatih citata. To nas je dovelo na ideju da vam ukažemo na nekoliko zanimljivih i pažnje vrednih činjenica iz njihovih života.

Plavo i žuto – Geteov besprekorni stil

Johan Volfgang fon Gete je još u mladosti postao prava zvezda. Epistolarni roman „Jadi mladog Vertera“ postao je hit 1774. u čitavoj Evropi. U tom trenutku pisac je imao tek 25 godina. Tema romana: a šta drugo nego užasno nesrećna ljubav.

Gete je bio pravi kicoš, koji je izuzetnu pažnju poklanjao svom izgledu i utisku koji će ostaviti u društvu. Zahvaljujući gore pomenutom romanu postao je i začetnik jednog modnog trenda. Protagonista Geteove knjige nosio je plavi frak, žuti prsluk i kožne rukavice – što je za to doba bila prilično neuobičajena kombinacija. Ljubitelji romana oponašali su svog junaka, tako da je širom Evrope broj mladića u plavo-žutoj kombinaciji iz dana u dan rastao.

Novi modni trend je izazvao takvu pometnju u javnosti, da je u jednom trenutku „Verterov kostim“ jednostavno zabranjen. Neko vreme je čak bilo zabranjeno i štampanje samog romana. Jedan od mogućih razloga za tako drastične mere bila je činjenica da su neki od obožavalaca otišli predaleko u oponašanju Geteovog junaka. Imitirali su, naime, i sam kraj romana, kada  protagonista izvršava samoubistvo.

Širokih pogleda – žene i deca Čarlsa Dikensa

Nije li pomalo neozbiljno kada roditelji detetu daju ime po poznatoj ličnosti? Ne? Ovaj fenomen nije nikakva novina. Iz imena dece Čarlsa Dikensa možemo saznati čiji obožavalac je bio poznati pisac. Imao je desetoro dece, od kojih su mnoga nosila imena poznatih autora. Među njima su bili Alfred Tenison Dikens (1845), Henri Filding Dikens (1849) i Edvard Bulver Liton Dikens (1852). Deci je pritom dodelio i neobične nadimke kao što su Plorn, Skitls, Mejmi ili Čikenstoker.

Dikens se 1858. godine razveo od supruge, što je za to vreme bio prilično neuobičajen potez. Godinu dana pre razvoda započeo je tajnu vezu sa jednom mladom glumicom, a dobro je poznato da ni pre toga nije bio odan ženi i da je jedno vreme mnogo više bio zainteresovan za njenu sestru.

Genije – pronalasci Marka Tvena

Da bi dokazali da je Mark Tven bio pametan ne bi vam trebalo ništa više od njegovih knjiga. Najpoznatije među njima su svakako „Avanture Toma Sojera“ i „Avanture Haklberi Fina“. Pitanje je, međutim, šta nam o piščevom mentalnom kapacitetu govori njegova druga delatnost. Mark Tven je, naime, bio i pronalazač.



On je, na primer, 1873. godine registrovao patent za album sa samolepljivim stranicama. Dve godine ranije, patentirao je elastičnu traku koja je trebalo da zameni tregere i pomogne da pantalone, prsluk i drugi odevni predmeti prirodnije leže na telu. Oduševljenje naukom i tehnologijom dovelo ga je na kraju do bankrota. Tada je sav novac uložio u mehanički slovoslagač – izum koji nikada nije dovršen.

Postoji i zanimljiva priča o datumima piščevog rođenja i smrti. Tven je rođen 1835, dve nedelje posle pojave Halejeve komete na noćnom nebu. Kometa je vidljiva sa Zemlje svakih 75 godina. Umro je 1910, tačno u vreme kada je Halejeva kometa ponovo bila vidljiva sa naše planete.

Politička dijeta – Meri Šeli i šećer

Protestujući protiv očajnih uslova za rad na indijskim plantažama šećerne trske, britanska književnica Meri Šeli odbijala je da jede šećer. Dijetetske navike i političke stavove delila je sa suprugom Persijem, takođe poznatim piscem iz 19. veka. Sa šesnaest godina započela je vezu sa već oženjenim Šelijem i odlučili su da zajedno pobegnu. Nažalost, Persi se osam godina kasnije, 1822, udavio tokom jedrenja. Najpoznatije delo Meri Šeli je roman „Frankenštajn“.

Samo sa konopcem – ekscentrični Andersen

Primer Hansa Kristijana Andersena dokazuje da disleksija i uspešna književna karijera mogu ići pod ruku. Možda je upravo činjenica da nije umeo ispravno da piše uticala na Andersenovu mladalačku želju da postane glumac i pevač. U svakom slučaju, njegova pozorišna karijera nije bila krunisana uspehom, pa se okrenuo pisanju. I to veoma uspešno.

Bio je izuzetno neobična ličnost. Sve je počelo još u kolevci kada je malom Andersenu data tada izuzetno retka kombinacija imena Hans i Kristijan. Pisac je bio levoruk, sklon hipohondriji i neurotičnim napadima, a patio je i od straha da će biti živ zakopan. Priča se, takođe, da je sa sobom uvek nosio konopac koji bi mu omogućio bekstvo kroz prozor u slučaju požara. Među Andersenova najpoznatija dela spadaju „Ružno pače“, „Snežna kraljica“ i „Mala sirena“.

Rešena zagonetka – smrt Antoana de Sent Egziperija

Sent Egziperijev „Mali princ“ jedan je od najcitiranijih i najprodavanijih tekstova 20. veka. Dok nekima rečenica „Čovek samo srcem dobro vidi“ može delovati kičasto, većina je smatra apsolutnim klasikom. Treba naglasiti da „Mali princ“, naravno, nije bio piščevo jedino delo. U godinama koje su mu prethodile, objavio je mnoštvo drugih naslova.

Kao vojni pilot u Drugom svetskom ratu, Sent Egziperi je u julu 1944. otišao na poslednji planirani izviđački let iznad Mediterana sa koga se nije vratio. Razmatrani su mnogi potencijalni razlozi njegovog nestanka – od kvara na avionu do samoubistva.

Sudbina autora „Malog princa“ decenijama je predstavljala pravu misteriju, a njegova najpoznatija knjiga vremenom je postala klasik svetske književnosti. Tek 56 godina kasnije, 2000. godine, u Sredozemnom moru je pronađena olupina aviona čije su oznake ukazivale da je njim upravljao Sent Egziperi. Konačno objašnjenje javnost je saznala 2008. Istraga je pokazala da je pisca napao i oborio nemački lovački avion. Ispostavilo se da je pilot lovca bio brat čuvenog nemačkog pevača Ivana Rebrofa. Komplikovana i tragična priča, zar ne? Možda dobar materijal za knjigu?

Saputnici – Oskar Vajld i njegov jastog

U Engleskoj 19. veka nije bilo ekscentrika ravnog Oskaru Vajldu. Irčev zaštitni znak bili su  njegova oštroumnost, fotografsko pamćenje i ekstravagantna pojava. Ovaj neprilagođeni genije je i kritičarima i prijateljima neprestano pružao svež materijal za razgovor i ogovaranje. Bio je poznat po spremnosti da u svakoj situaciji održi originalan govor. Ustaljene norme odevanja okrenuo je naglavačke oblačeći se u vesele boje umesto uobičajenih braon tonova. Imao je dugu kosu, kao i običaj da izlazi u šetnju londonskim ulicama vodeći jastoga na uzici. „Život je previše važna stvar da bi se o njemu ikad govorilo ozbiljno“, napisao je Vajld.
 
Izvor: wandtattoo.de
Prevela: Jelena Tanasković