VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Da li još uvek postoji potreba za Nobelovom nagradom za književnost?

Posle prošlogodišnjeg skandala, Akademija će dodeliti dve nagrade – i pokušati da uvede promene.


 
Silovanje, gruba borba iza kulisa, finansijska zloupotreba; skandal koji je obeležio Nobelovu nagradu za književnost počeo je u novembru 2017. godine, kada su švedske novine Dagens Nyheter objavile optužbe za seksualni napad osamnaest žena protiv Žan-Kloda Arnoa, sedamdesetjednogodišnjeg švedsko-francuskog fotografa. Arno je bio oženjen Katarinom Frostenson, članicom Švedske akademije, i za njega se navijalo da postane „devetnaesti član odbora“, da bi se suočio sa kaznom od 20 godina zatvora za seksualne napade, ali i za incidente koji su se dogodili u zdanjima Akademije – da ne pominjemo ostale ilegalne radnje, poput komunciranja pre vremena imena budućih laureata, koja su inače predmet teških nagađanja. Do tog oktobra, kada je Stokholmski okružni sud jednoglasno osudio Arnoa na dve godine zatvora za silovanje, sedam od osamnaest članova Akademije je u znak protesta podnelo ostavke i nagrada za 2018. godinu nije dodeljena. Kako je stalni sekretar, Anders Olson, izjavio: „Smatramo da je neophodno ostaviti da prođe vreme kako bi Komitet ponovno zadobio poverenje javnosti... pre nego što naredni laureat može biti proglašen. Iz poštovanja prema prethodnim i budućim književnim laureatima, Nobelovoj fondaciji i široj javnosti.“
 
Jaz je završen; Nobelova fondacija je nedavno objavila da će 2019. godine dodeliti dve nagrade za književnost. Fondacija takođe preuzima korake ka rešavanju nekih pitanja koja su podstaknuta skandalom u vezi sa Arnoom, kao što je imenovanje pet spoljnih članova koji će pomoći u izboru Nobelovih laureata, razmatrati vremensko ograničenje o članstvu i način na koji će postupati prema ostavkama i isključenjima. Prvi put će svi članovi koji su predmet sukoba interesa ili pod krivičnom istragom biti izbačeni.
 

 
Bez sukoba interesa, bez kriminalaca. Ovo su svakako koraci u pravom smeru, ali su ipak očigledno zakasneli da se morate zapitati čime li smo bili toliko impresionirani svih ovih godina. Pomalo podseća na dolazak u zemlju Oz samo da bi ste shvatili da je Čarobnjak jedan čovečuljak koji se krije iza zelene zavese, koji uzvikuje „skreni pogled!“ – iako je u ovom slučaju Čarobnjak ekskluzivna grupa članova Akademije koji su na toj poziciji doživotno i koji su čuvali proces nagrađivanja kao strogo čuvanu tajnu. Ta skupina je toliko mala da je prošle godine ostavka sedam članova izazvala krizu, ostavivši manje od minimuma za kvorum, za koji je potrebno dvanaest članova kako bi se izabrao pobednik. Poznato je da Akademija pregleda oko 200 nominacija u februaru, zatim obljavljuje uži izbor u maju i pet finalista na leto, ali kompletno objašnjenje o tome zašto je baš taj pobednik izabran stoji zapečaćeno u Nobelovoj arhivi, da bi tek nakon 50 godina bilo pušteno u javnost. Tokom skandala, sama Nobelova fondacija je kritikovala Akademiju zbog toga što je „tokom dugog vremenskog perioda negovala kulturu zatvorenosti“.
 
Nobelova nagrada se dodeljuje u pet kategorija od 1985. godine i za to vreme je pridobila veliki kulturni značaj. Verovatno ćete ceniti nobelovca, čak i ako niste mnogo upoznati sa njegovim radom, pa ni sa konkretnim kriterijumima koji se uzimaju u obzir pri dodeljivanju nagrade. Nobelova nagrada je utvrdila standard da nagrada za književnost odlikuje osobu koja je stvorila „najistaknutije delo na najuzorniji način“.  To je nejasna smernica koja je izazvala mnoga pitanja u vezi sa tumačenjem. Sara Danius, koja je bila stalni sekretar Akademije do njene prošlogodišnje ostavke, jednom je javno izjavila na Djuk univerzitetu, svom Alma Matter: „Šta je potrebno da osvojite Nobelovu nagradu za književnost? Šta ja znam? Ja ne znam. Sve što zapravo znam jeste da su kriterijumi jednostavni ali rigorozni. Nećete biti odlikovani za jedno delo, nego za svoj životni opus. Od vas se očekuje da uvedete neku novinu bilo u sadržaju ili formi ili i u jednom i u drugom. Tako se dobija Nobelova nagrada za književnost.“ Ukratko, to je skup standarda kojima se lako manipuliše, a mi moramo da prihvatimo da Akademija zna šta radi. Problem leži u tome što to više nije toliko očigledno.
 

 
Da li je došlo vreme da se otarasimo Nobelove nagrade za književnost? U najmanju ruku, nakon 124 godine, vredi preispitati kako ona doprinosi kulturnoj sceni. Uzmimo za primer činjenicu da je, iste godine kada se dodela Nobelovih nagrada odigrala bez pobednika za književnost, Nacionalna fondacija za knjige (National Book Foundation) ponovo uvela Nacionalnu nagradu za knjigu (National Book Award) u kategoriji prevedenog dela. Ta nagrada je poslednji put dodeljena 1983. godine, što nije iznenađujuće s obzirom na nezainteresovanost američke publike za prevodnu književnost; manje od 3% objavljenih knjiga su prevodi, što je u znatnom zaostatku za drugim delovima sveta. Ponovno uvođenje nagrade je bio praktičan, pozitivan način da se poveća zainteresovanost za prevedena dela. Kako je Lisa Lukas, izvršna direktorka Fondacije koja je nadgledala ovo uvođenje, izjavila: „Nacionalna fondacija za knjige je organizacija koja se bavi veličanjem najboljih knjiga u Americi i njihovom popularizacijom, tako da ukoliko čvrsto verujemo da prevedena dela treba čitati i čvrsto verujemo u širenje interesovanja američke pubilke za njih, kako zaboga to možemo ignorisati?“. Nasuprot tome, Nobelova nagrada za književnost često deluje da postoji samo sebe radi. Njeni zatvoreni krugovi predstavljaju mnogo toga što nije dobro u izdavaštvu: malu grupu privilegovanih ljudi koji odlučuju o tome šta predstavlja istaknutu književnost. Oni imaju moć da oblikuju književnu scenu a da pritom razloge za svoj izbor čuvaju u tajnosti, što omogućava pristrasnost i diskriminaciju. Bilo je i slučajeva, posebno kada je Bob Dilan osvojio nagradu 2017. godine, kada se čini da njihove odluke imaju manje veze sa promovisanjem književnosti, a više sa traženjem pažnje.
 
Još jedan kontraprimer načina rada Nobelovog komiteta je Nagrada za fikciju za žene, za koju je nedavno razmatran transrodni autor koji se našao u širem izboru prvi put u istoriji dodele nagrade. To nije tokenizam, tj. površno ukazivanje pažnje marginalnim grupama; odavanje priznanja autorima koji nisu cisrodni, belci, sa engleskog govornog područja, presudno je za bilo koju literarnu ustanovu koja danas želi da bude legitimna. Previše je dobrih pisaca koji su izvan tih kriterijuma da bi javnost olako prihvatila njihovo isključivanje, bez toga da se zapita na koji način institucija koja nagrađuje određuje izvrsnost. Samo su četrnaest od 100 dobitnika Nobelove nagrade za književnost, žene, te nekoliko pisaca koji nisu belci, a nagrađenih dela sa engleskog govornog područja ima više nego dvostruko od broja dobitinika nagrade sa sledećim najzastupljenijim jezikom – francuskim.
 


Nobelova nagrada za književnost mora postati transparentnija, inkluzivnija i pozitivnija, ili rizikuje da postane potpuno nevažna. To bi nanelo štetu piscima, s obzirom na to da uz priznanje ide i velikodušna novčana nagrada (iznos varira iz godine u godinu; 2017. godine, Kazuo Išiguro je dobio 9 miliona švedskih kruna, što je oko 969 hiljada američkih dolara), javni ugled (da ne pominjemo povećanje u broju prodatih knjiga i javnih nastupa) koji ide uz titulu „Nobelovog laureata“, a čija vrednost raste ili se smanjuje u zavisnosti od integriteta Akademije. To neće biti lak zadatak. Skandal u vezi sa Arnoom je razotkrio koještarije koje podupiru mnoge značajne organizacije; podmuklost, pompu, likovanje, zloupotrebu uticaja. Nakon brojnih otkrovenja koja je donela #metoo era, javnosti je dosta moćnih ljudi koji nabusito koriste svoj društveni položaj kako bi zaplašili druge ili nešto gore, i sve su skeptičniji prema institucijama koje vezuju tajnost sa prestižom. To ne znači da Akademija mora da objavljuje zapisnike sa svake sednice, ali bi valjalo da bude transparentnija što se tiče kriterijuma koji stoje iza odabira laureata. Njeni članovi imaju godine iskustva u evaluaciji književnih dela, pa zašto onda ne bi podelili svoja iskustva i razmišljanja sa javnošću? Pustite jasvnost da uživa u stvaranju heroja književnosti, a tim herojima odajte počast bez obzira na to iz kog kraja sveta potiču.
 
Autor: Keri Malins
Izvor: electricliterature.com
Prevod: Aleksandra Branković


5 razloga zašto je čitanje knjiga dobro za vas laguna knjige 5 razloga zašto je čitanje knjiga dobro za vas
26.06.2019.
Zvanično je potvrđeno – čitanje je dobro za vas! Mnogi uspešni ljudi povezuju svoje čitalačke navike sa životnim uspesima pa evo pet razloga zašto da već danas uzmete knjigu u ruke. 1. Čitan...
više
književnik elvedin nezirović, autor romana ništa lakše od umiranja pisanje pomaže zacjeljivanju sopstvenih rana laguna knjige Književnik Elvedin Nezirović, autor romana „Ništa lakše od umiranja“: Pisanje pomaže zacjeljivanju sopstvenih rana
26.06.2019.
Bosanskohercegovački pisac Elvedin Nezirović upravo je u Srbiji objavio svoj drugi roman „Ništa lakše od umiranja“ u izdanju Lagune. Ovaj roman je priča o zločinu, krivici i praštanju. Ispisujući prič...
više
održana beogradska promocija knjige i albuma more bez obala  laguna knjige Održana beogradska promocija knjige i albuma „More bez obala“
26.06.2019.
Posle višenedeljnih druženja sa fanovima i čitaocima po gradovima širom Srbije i regiona, beogradska promocija albuma (CD i LP) i knjige „More bez obala“ benda Van Gogh održana je 25. juna u klubu Wur...
više
nedeljnik u knjižarama delfi laguna knjige Nedeljnik u knjižarama Delfi
26.06.2019.
Novi broj lista Nedeljnik naći će se na kioscima u četvrtak, a od petka ga možete kupiti za samo 1 dinar u svim knjižarama Delfi širom Srbije uz kupovinu bilo koje Lagunine knjige, knjige drugih izdav...
više