VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Biblioteka od 30 miliona stranica se zaputila ka Mesecu kako bi sačuvala ljudsku civilizaciju

Kada je izraelska svemirska letilica Berešit lansirana ka Mesecu prošle nedelje, saopšteno je da se u njoj nalazi misteriozni prtljag. Sada je istina izašla na videlo: mala sonda sadrži 30 miliona stranica ljudskog znanja smeštenog na jedan metalni disk veličine DVD-a.



„Lunarna biblioteka“, kako je nazvana arhiva, sadrži „civilizacijski bekap“ kako bi se osiguralo da naši daleki potomci nikada ne izgube kolektivnu mudrost čovečanstva. Objašnjenje o projektu je dao Nova Spivak, koosnivač fondacije „Arch mission“, neprofitne organizacije iz Los Anđelesa koja stoji iza ovog projekta u kome su stvorene arhive namenjene da prežive više od 6 milijardi godina – milion puta duže od najstarijeg pronađenog pisanog traga.

„Jedan od osnovnih evolutivnih izazova sa kojima se susrećemo jeste nedostatak sećanja i tragova o našim greškama iz prošlosti i nedostatak aktivnih protivmera kako se ne bi ponovile. Za preživljavanje naše vrste neophodno je da nađemo načine da podignemo svest o onome što je bilo dobro i onome što nije, a moramo se postarati da to podelimo sa ljudima u budućnosti.“

Pol Devis, direktor „Beyond Center for Fundamental Concepts in Physics“ univerziteta u Arizoni, smatra da je Lunarna biblioteka uglavnom simbolična, ali svakako veoma važna. „Ona ohrabruje ljude da razmatraju mesto čoveka u univerzumu“, rekao je i dodao: „Ako možemo da ostavimo podatke na Mesecu za mnogo godina unapred, možda je i E.T. uradio istu stvar.“

Svet na disku

Slanje biblioteke u svemir nije baš novina za fondaciju „Arch“. Pre nego što je Ilon Mask lansirao tesla automobil u orbitu oko Sunca prošle godine, Spivak i njegov tim je u pregradu za rukavice ubacio kvarcni disk na kome se nalazi trilogija „Zadužbina“ Isaka Asimova, naučno fantastično delo koje je imalo najveći uticaj na Spavikovo razmišljanje.

Lunarna biblioteka sadrži preko 200 gigabajta celokupne engleske verzije Vikipedije, desetine hiljada romana i dokumentarističkih knjiga, kolekciju udžbenika i vodič za 5000 jezika kao i 1,5 miliona primera prevoda među tim jezicima. Svi ovi podaci smešteni su na 25 diskova od nikla od kojih je svaki debeo oko 40 mikrona (oko 0,004 mm).

S obzirom na to da ljudi u dalekoj budućnosti verovatno neće imati pri ruci DVD plejer i možda neće govoriti nijednim jezikom koji danas koristimo, disk na vrhu Lunarne biblioteke na sebi ima ugravirane male slike knjiga i drugih dokumenata kojima se objašnjava ljudska lingvistika, a tu su i uputstva o tome kako da čitaju sadržaj koji se tu nalazi. Uvodni slojevi se mogu lako čitati ako se uvećaju 100 puta običnim mikroskopom. A onda je sve na našim sposobnim naslednicima da stvore čitač kojim će moći da vide ostatak biblioteke.

Napravljena da traje (gotovo) zauvek

Sav taj sadržaj neće ništa značiti ako fizički objekat ne preživi i zato je fondacija „Arch“ doprinela razvoju super izdržljive tehnologije za snimanje podataka po imenu nanofič. „Može da izdrži toplotu 10 puta veću od one koja je zabeležena na Mesecu i da pritom ništa od podataka ne bude oštećeno“, rekao je Spivak o disku koji je napravljen od nikla zbog njegove izuzetne izdržljivosti i pristojne cene.

Spoljna zaštita takođe je realizovana tako da očuva podatke od udara mikrometeorita koji neprestano pogađaju Mesec. Ipak, Spavikova prognoza o trajanju preko 6 milijardi godina je možda preterana. „Ovi predmeti ne mogu da prežive milijardu godina bez oštećenja, ali mogu ostati netaknuti do nekih 10, možda čak i 50 miliona godina“, rekao je Dejvis.

Spivak je priznao da možda jeste tako, ali da je Lunarna biblioteka samo jedna komponenta u mnogo složenijem projektu nazvanom „Arhiva od milijardu godina“ – pokušaju koji bi trebalo da opravda svoje ime. Disk u tesli je bio samo test kao i prototip Arch biblioteke koja je u Zemljinu orbitu lansirana prošlog oktobra. Uslediće još mnogo takvih projekata.

„Želimo da arhiva traje duže nego sam Mesec“, rekao je. „Ako postavimo dovoljan broj primeraka na dovoljno mesta, neki od njih će sigurno dočekati budućnost bez obzira na to šta će biti sa Zemljom, Mesecom, Marsom ili nekom drugom lokacijom.“

Ulazak u doba besmrtnosti

Spivakov cilj je da preplavi solarni sistem drugim verzijama Lunarne biblioteke: u pećinama i po planinama na Zemlji, na drugim lokacijama na Mesecu, na Marsu i duboko u svemiru. Letilica Berešit je nedavno imala manji kvar što je usporilo put ka Mesecu, ali Spivak nije zabrinut. Čak i da ovaj projekat propadne, fondacija „Arch“ je već u pregovorima sa drugim organizacijama o budućim misijama u svemiru među kojima je i sletanje na Mesec.

Možemo samo nagađati kakve lekcije će ljudi iz budućnosti morati da iznova uče kada dođu do biblioteka i kakve krize će moći da se izbegnu zahvaljujući znanju iz Lunarne biblioteke. Spivak već vidi benefite svog projekta.

 „Želim da svako može da pogleda u Mesec i shvati da je čovečanstvo sada multiplanetarno. Ovo je mali pomak u perspektivi sa dubokim implikacijama.“

Izvor: nbcnews.com   
Prevod: Dragan Matković


duboko uznemirujući svet agate kristi laguna knjige Duboko uznemirujući svet Agate Kristi
18.03.2019.
Svako je u stanju da ubije. To je vrlo radikalna ideja. Kao dugogodišnja obožavateljka romana Agate Kristi, mislim da nije pravedno kada ih nazivamo „lakim krimićima“. Nebrojeno puta sam čula d...
više
prikaz biografije benda queen laguna knjige Prikaz biografije benda Queen
18.03.2019.
Ako tražite detaljan i dobro dokumentovan prikaz o grupi Queen, onda je ovo knjiga koju morate imati. Autor je proveo sate razgovarajući sa svima koji su bili bliski sa bendom, i čitajući sva dostupna...
više
vodič kroz lepotu i misteriju brojeva u oksfordovom sažetom priručniku matematika  laguna knjige Vodič kroz lepotu i misteriju brojeva u Oksfordovom sažetom priručniku „Matematika“
18.03.2019.
Posle sažetih priručnika „Antička filozofija“, „Fizika elementarnih čestica“ i „Dinosauri“ stiže još jedno izdanje Oxford University Pressa – „Matematika“ Timotija Gauersa.   Autor ovog u svetu...
više
balardov osvrt na carstvo sunca  laguna knjige Balardov osvrt na „Carstvo sunca“
18.03.2019.
Dž. G. Balard je čekao 40 godina da bi zapisao svoja sećanja na detinjstvo i iskustvo u japanskom ratnom logoru. U ovom članku se priseća kako je Holivud preoteo njegove uspomene iz detinjstva da stvo...
više