Ivana Kuzmanović o uspehu romana "Manje od tri"

Kako ste se odlučili za temu novog romana?

Roman „Manje od tri“ nastao je „na zahtev čitalaca“... Naime, nakon što je uzburkao čitalačku publiku i doživeo tri izdanja za godinu dana, moj prethodni roman „Lemurova ljubav“ otvorio je i pitanje šta je dalje bilo sa glavnim junacima Igorom i Unom. U tom romanu, kraj je takav da zaista budi želju za nastavkom priče... Novi roman može se čitati potpuno nezavisno od prethodnog a da ne izgubi na svojoj lepoti i ideji, ali sa prethodnim gradi pravu celinu.

U kojoj meri je novi roman svedočanstvo o duhovnom uzrastanju glavne junakinje, a sobzirom da su vaši romani autobiografski, i same autorke?

Upravo je duhovno buđenje, sazrevanje svesti, kao i emocionalno sazrevanje razlog što sam čitaocima ponudila nastavak priče... Jer sve što se Uni dogodilo u prvom romanu, njena ljubavna patnja, krize i katarza koju je tada doživela, ne bi imali svoj razlog postojanja niti bi ispovest imala svoga opravdanja, da nije naravoučenija da se kroz bol i patnju zaista budimo. I to ne samo deklarativno, več praktično, opipljivo. Da se pronalaženjem puta do sebe, otkrivanjem ljubavi prema sebi, kao i upoznavanjem lepote samoće, lepote ćutanja, divote postojanja, jedino može otkriti put do drugoga. Da tek sa samosvešću otvaramo vrata pravoj ljubavi, pravom partneru i zdravom odnosu. Ljubavi koja ne mora da boli i razara da bi postigla intezitet, da bi trajala, da bi bila živa i dinamična. Naravno, knjiga ne nudi nikakva gotova rešenja niti formule. Tako nešto ne postoji. Ono što sam želela da podelim sa čitaocima je iskustvo da je tako šta moguće, kao i da predstavim načine koji su meni pomogli da iskoračim iz začaranog kruga.

Ljubav je najveći  pokretač života, umetnosti, rečju – svega. Na koji način ljubav pokreće vas?

Verujem da je ljubav zaista vrhovni zakon i da ne grešimo kada tu reč izjednačavamo sa samim postojanjem, sa univerzumom, sa Bogom. S obzirom na to da je ljubav najveći dar, božja milost i najveće duhovno postignuće, nerealno je očekivati da se do takve najveće sreće može stići bez pokreta, bez traganja. Zato mislim da je ono što nas pokreće u stvari sama potraga za ljubavlju, dakle ljubavno tragalaštvo. To tragalaštvo često ume da bude ispunjeno patnjom, bolom, naporom, mukom... poželimo da odustanemo, ali potreba za ljubavlju i unutrašnje saznanje o njenom postojanju nas podižu... Kada svest dostigne svoju zrelost, kada se led sa srca otopi, kada oprostimo prvo sebi pa svima drugima, kada prestanemo brinuti, kada nas ispuni vera i radost što smo živi, tada smo pronašli ljubav. I onda nastupa vreme spokoja, mira, čiste radosti... A partner, drugi ljudi, kreacija, svet oko nas, postaju manifestacija te ljubavi. Ukoliko ne shvatimo faze, kao i to da je svaka ta faza proces u procesu, može nam se učiniti da smo na putu bez cilja i smisla i da je kružno kretanje jedino što nas čeka... U stvari, kretanje je spiralno. Penjemo se pravo do rajskih vrata.

Prvi tiraž od dve hiljade romana „Manje od tri“ skoro da je rasprodat u vreme Sajma knjiga u Beogradu, a za samo mesec dana našao se na listama  bestselera. Kako to objašnjavate?

Ne umem da objasnim, niti sam to očekivala s obzirom na to da ni prvi ni drugi roman nisu reklamirani na način koji opravdava prodaju visokih tiraža. Pretpostavljam da tome dosta doprinosi moja lična komunikacija sa čitaocima preko mog sajta www.ivanauna.rs kao i putem književnih večeri koje sam imala u Beogradu, Novom Sadu, Grockoj, Pećincima, Kragujevcu i drugim gradovima u Srbiji. Ono što bih u narednoj godini želela da realizujem su književne večeri i susreti sa čitaocima u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Čini mi se da je ono što je u najvećoj meri doprinelo velikom interesovanju čitalaca iskrenost i ispovedni ton u mom pripovedanju kao i aktuelnim temama opisanim savremenim stilom.

Pripremate novi roman?

Rano je da o tome govorim ali da, već imam kroki tog novog rukopisa u kojem ću nastaviti da se bavim muško-ženskim odnosima, postaviću pitanje iskušenja kao svakodnevne pojave, baviću se nekim etičkim kategorijama kai i pitanjima duše posmatranim iz mog, ličnog ugla.

Kako biste u najkraćem opisali novi roman?

Svoje romane nazvala sam „romanima za samopomoć“ i od čitalaca dobila potvrdu da  je ovaj iskaz opravdan u praksi. Glavna junakinja Una, nakon što je prebolela svoje veliko ljubavno razočarenje, otkriva novi svet i počinje da u njemu uživa. U tom novom svetu u kojem su stari koncepti i pravila odbačeni, prvi put se otvara prostor za pravu ljubav, za pravog partnera. Međutim, nijedna ljubav nije bez prepreka... Kakve su prirode i kao se sa njima izborila kao i kakvom je srećnom ljubavi za to nagrađena, čitaoci će otkriti u romanu...