Ne idimo noćas psima

Aleksandra Fuler

Prosečna ocena: ocena

Pročitajte komentare (7)

Kategorije:

„Ova knjiga zaslužuje da je čitaju generacije.“
Guardian

„Sudbina ove zanosne knjige je da preraste u klasično delo o Africi i detinjstvu.“
Sunday Times

„Predivna knjiga... blistav lični prikaz odrastanja u porodici jednako egzotičnoj koliko i kontinent koji ju je opčinio... Porodica Fulerovih predstavljena je s mešavinom oštrine i blagonaklonosti koji glavne likove čine nezaboravnim.“
Scotsman

„Njena proza je žestoka, nesentimentalna, ponekad neodlučna i uznemirujuće iskrena. Ovoj knjizi snagu daje piščevo jasno sagledavanje čak i najneopipljivijih činjenica, te zaslužuje da se nađe odmah uz Karen Bliksen i Doris Lesing.“
Sunday Telegraph

„Ova se knjiga čita kao najlepše ljubavno pismo jednom kontinentu.“
Richard E. Grant

„Kao i dnevnik Ane Frank, i ovo delo svedoči o mladoj osobi zatočenoj u svom malom svetu, dok se oko nje odvijaju veliki istorijski događaji.“
Publisher's Weekly

„Aleksandra Fuler posuta je zvezdanom prašinom slave od glave do pete. Njeni memoari su izvanredni.“
Observer

„Aleksandra Fuler potekla je iz sredine duboko opterećene predrasudama, postavši odličan pisac. Vrednosti svog detinjstva pretresa s mnogo razumevanja i razložnosti. Njena je knjiga nepristrasna i duhovita, bogata razumevanjem i simpatijama za obe strane u jednom od najtežih afričkih konflikata.“
Times Literary Supplement

27.01.2013.

Ne idimo noćas psima

Elma

Duboko licno, ali pronicljivo putovanje kroz posljednje godine kolonijalizma u Rodeziji koje se ocituje kroz srce i um djeteta evropskih korijena rodjeno u Africi. Procitala sam ovu knjigu u jednom danu i nisam je mogla ispustiti. Bila sam pogodjena pricom o "normalnom" djetinjstvu u disfunkcionalnoj porodici u haosu u kojem svijet izmice. Bobo Aleksander vjesto istrazuje pitanja identiteta: koliko duboko zapravo nasi korijeni rastu u stranoj zemlji, gdje je dom, odakle nas osjecaj za identitet dolazi, gdje pripadamo, kako zivimo s nadom i ocajem, i mozemo li prezivjeti nasu porodicu! Slike su s vremena na vrijeme sirove i sokantne, i nezaboravljive. Mi znamo kako zavrsava prica o kolonijalizmu u Africi, ali ovo je ziva istorija, prvi red sjedista za intimno i licno, putovanje jednog djeteta koje je prebrzo odraslo.

0 0

14.06.2011.

Ne idimo nocas psima

Kroz fascinantne prizore Afrike upoznajemo devojcicu Bobo prateci tok njenog odrastanja i teskog zivota u kojem gubi svoje najblize, velikim delom kriveci sebe za to. Knjiga koja nikoga nece ostaviti ravnodusnim... Procitavsi ovu knjigu, naucicete da vise cenite zivot, takav kakav je.

0 0

09.02.2011.

Fantasticna knjiga

Moram priznati da su me zastrasujuci i "mracan" naslov kao i slika na koricama ove knjige dugo odbijali da je uzmem u ruke. Sve je upucivalo na neku mracnu pricu o nekijm uzasavajucim stvarima...Medjutim, svi moji strahovi su nestali vec posle par procitanih redova, posle prve slike. Kakav preokret! Kakva fantasticna knjiga za sve koji vole putovanja, avanturu i fascinirani su Afrikom! I jos jednom cu reci fantasticno ispricana prica o odrastanju i sazrevanju, o istoriji jedne porodice, koja se bori za opstanak, za svoje parce neba i zemlje, koja se bori sa svojim demonima i tragedijama i koja, uprkos svemu, opstaje... Apsolutno sjajna knjiga-nemojte je propustiti!

0 0

20.06.2010.

Za lektiru!

Fulerova (Bobo) se kao dvogodišnjakinja sa porodicom odselila u Rodeziju, i kasnije u Malavi, Zimbabve i Zambiju. Pisan jezikom deteta ,,Ne idimo noćas psima" opisuje afričko detinjstvo, uhvačeno u zamku rasizma, građanskog rata, preživljavanja, malarije, bolnih gubitaka....ali i životne snage koja nalazi humor i smeh i onda kada nema baš ničega iz čega bi se iscedila kapljica optimizma. ... ... Opisi predela su divni. ♥ ... A roman je bremenit atmosferom. ♥ ,,Šta ja to, kao dete, ne znam o Africi ... miris, verlinu, slatkoću, dim, slanoću, oštrinu - mekotu. Afrika - ona je kao crni čaj, rezani duvan, miris svežeg požara, stari znoj, mlada trava." ♥ Ljubiteljima Sponzoruša, Grabljivica, Dokoličarki, Sexa i grada, Kandži, Crvenkapa, memoara ocvalih javnih ličnosti i političara i sl. ne preporučujem nikako, zbog opasnosti od mogućeg kulturnog šoka, a koji neminovno sledi posle otkrića da ima života i bez Farme, blejanja, brendirane robe, isforsiranih druženja i dr. I to kakvog! Sa stranica ovog romana vidik puca baš u tom pravcu.

0 1

22.07.2009.

NE IDEMO NOĆAS PSIMA

Malo me podseća na "Bibliju otrovne masline" po opisima tok čudnog života u krajevima gde po meni mogu opstati samo domaći. Ostalima je boravak rizičan. Koliko se samo jadna mala Bobo napatila zbog gubitka brata i sestre. Čak je i sebe okrivila za smrt sestre. Ima i duhovitih opaski u dečjem žargonu, ali suština je da je predstavljeno razmišljanje tih malih glava punih sopstvenih snova i fantazija. Knjiga je vredna pažnje i, ako već niste, ne propustite je

0 0

Pogledaj sve komentare (7)

Otkriće

05.04.2009.

Roman Ne idimo noćas psima za mene je jedno od najprijatnijih književnih otkrića u poslednjih desetak godina. Izuzetno vešto opisan život bele porodice u crnoj, sukobima iznurenoj Africi. Prava književna poslastica. Neverovatno je da nije dospela u top 20.

0 0

Несвакидашња..

17.09.2008.

..аутобиографска књига која говори о свакодневној борби за живот. Борби против немилосрдне природе и тешких међуљудских односа. Књига прати одрастање две девојчице у Африци, земљи где је вода право богатство, а друштво подељено по боји коже; негде између убеђења примитивних људи и настајања здраве цивилизације.

0 0

Zatvori