Evgenija Anđelković

U celom svetu je došlo do pada nataliteta zbog raznih bolesti i hemijskog zagađenja. Rađaju se deca koja vrlo brzo umiru ili se dešavaju spontani pobačaji. Zato sve plodne žene treba samo da rađaju. Galad je distopijsko društvo čudnog uređenja. Oni otimaju plodne žene za reproduktivne svrhe. Kako ih biraju? Iz novih brakova razvedenih pojedinaca, iz vanbračnih veza, proglašavaju se preljubnicama, oduzimaju im se deca ako ih imaju i daju na odgoj nekome iz elite. Takve žene postaju Sluškinje, osobe bez identiteta, ime dobijaju po Zapovedniku u čije su domaćinstvo dodeljene – Fredovica, Glenovica.... Zapovednici ih siluju u prisustvu svojih supruga, a ako dođe do trudnoće i rađanja deteta, to dete ostaje u tom domaćinstvu a Sluškinju šalju u drugo, na novi zadatak. Kao da su mašine za rađanje. Ako pokušaju da pobegnu, čeka ih kazna i smrt na Zidu...Čudno društvo, nehumano, puno represija – da li je to stvarno ono što nas čeka u budućnosti? A nekad se tako obično živelo i družilo...

Nojnerka

Na početku je teško utvrditi o kakvome je svetu reč. Je li takav oduvek? Jesu li žene naviknute na dodeljene im uloge? Je su li problem one kojima se samosvest o potlačenosti tek budi? Ipak istina je mnogo gora. Svet u kome je žena vredna onoliko koliko njeni reproduktivni organi ostvaruju svoju funkciju realnost je u kojoj protagonistkinja priče živi. Svedena na poslednji instinkt preživljavanja (premda i je i on kad-kad izneveri), pritajena, prinuđen je da čini što se od nje traži, ali ne sbog sebe same. Iz istih pobuda, kada joj se istovremeno ukažu dve različite ponude njenih tamničara, staće na klackalicu života i smrti, približavajući se tački gde nazad kao opcija ne postoji. Upravo tu prikazaće se Galad u pravom svetlu. Od loših koji su zapravo još gori, od izgubljenih spremnih na sve zarad onog što žele, do naizgled nemih prosmatrača koji mogu biti kreatori budućnosti Fredovice. Knjiga Margared Atvud savršena je opomena za budućnost, za borbu sa slobodu, život, dostojanstvo!

Ana Marija

Odlična...nesvakidašnja priča...

M.S.

"Sluškinjina priča" predstavlja distopijski roman. Priča je smeštena u ne tako daleku budućnost, kada u Americi izbije puč i onda Amerika prestaje da bude Amerika već Gilead. Ženama su oduzeta sva prava i slobode, prvo su im zamrznuti bankovni računi i prebačeni na ime najbližeg muškog člana društva a zatim su im uručeni kolektivni otkazi uz zakon koji zabranjuje njihovo buduće zapošljavanje. Kako bi se sprečio odlazak iz države, ukinute su im i putne dozvole, a ostale su bez vlastitih imena i identiteta, ukalupljene u novi sastav koji odlikuje poslušnost i porast nataliteta – jedinu svrhu koja ženi preostaje. Svemu tome prethodi smanjenje nataliteta usled zagađenja, pa je uprava Gileada odlučila da regrutuje sve plodne žene i da ih uposli kao služavke kod visokopozicioniranih porodica na vlasti ne bi li rađale decu koju ovi zatim prisvajaju. Ideja knjige je kontraverzna ali ujedno i fascinantna. Maestralan prikaz života jedne žene u izuzetno teškim i mračnim okolnostima.

Kristijan Vekonj

Margaret Atvud je pod krinkom alternativne istorije sišla do samog dna ljudske duše i pokazala nam da je čovečanstvo najbolje samo u jednoj stvari: uništavanju svega što dotakne. Pošto je nemoguće o veličini ove knjige napisati samo nekoliko rečenica, citiraću jedan njen deo koji dočarava poruku koju nam autorka šalje ovim romanom: "Moj Bože. Koji si na nebesima, a nebesa su u meni. (...) Ne zamajavaj se time da mi sad opraštaš. Ima važnijih stvari. Na primer: neka ostali budu bezbedni, ukoliko su bezbedni. Neka ne pate previše. Ako moraju da umru, neka to bude brzo. Mogao bi im čak obezbediti i Raj. Trebaš nam za to. PAKAO ZNAMO I SAMI DA NAPRAVIMO."