Ljupka

Narandžasti letak, samo je metafora, vizija bolje budućnosti, koji poput čarolije pokreće migracije, a živote porodice i pojedinaca okreće naglavačke. Nepopravljivi optimizam, naivnim ljudima doneće samo patnju, dok će se nerazumevanje okrutnog sveta, između njihove bedne sadašnjosti i budućnosti za kojom tragaju,isprečiti poput zida. Bile to migracije za vreme velike depresije ili današnje seobe, motiv je isti, a paralela očigledna. Stajnbek tka priču sa čijim se likovima saživete, osetite što i oni, vozeći se nepoznatim putem, na čijem kraju je možda veliko ništa. Pa ipak, samo oni kojima je ognjište otrgnuto, ovu priču doživeće onako surovom kakva zaista jeste. Kada bismo pre no što se uplašimo nepoznatih, gladnih i odbačenih, iste upoznali, mesto odbojnosti pokazali solidarnost, bili manje JA a više MI, plodovi gneva bili bi samo fikcija, a ne gorka realnost. Opomena je svima, da pokažu čovečnost, jer disfunkicionalni sistem ne bira i kao zao čas može pokucati na bilo čija vrata.

Goca

Potresan roman.Socijalna tema o ekonomskoj krizi i potrazi za boljim zivotom dostojnim coveka.Nemastina,nepravda i borba jedne porodice da prezivi.Odlicno.Klasik.

Miloš Marković

(3) Nadam se da će nas „Laguna” u bliskoj budućnosti obradovati novim prevodima Džona Stajnbeka. Do tada pročitajte ovaj bezvremeni klasik, potom pogledajte istoimeni film. Takođe, nemojte zaboraviti ostale naslove ovog dobitnika Nobelove i Pulicerove nagrade.

Miloš Marković

(2) ... „slom nikada neće doći sve dok strah bude mogao da se pretvori u gnev” (str. 559). Poneti snagom ovog dragulja svetske književnosti holivudski producent Deril F. Zanuk (Darryl F. Zanuck) i slavni režiser Džon Ford (John Ford) umešno su 1940. godine pretočili njegove redove u pokretne slike, premda uz cenzuru jer se pojedina zbivanja, poput kontroverznog svršetka, nisu mogla prikazati na velikom platnu. Uloga mladog Toma Džouda (Tom Joad) jedna je od prvih velikih izvedbi Henrija Fonde (Henry Fonda). Za ulogu mati Džoud glumica Džejn Darvel (Jane Darwell) nagrađena je nagradom Akademije filmskih umetnosti i nauka (Academy of Motion Picture Arts and Sciences) za najbolju glumicu u sporednoj ulozi. Debata o preispitivanju programa lektire u našem obrazovnom sistemu traje već godinama. Smatram da se uzvišeno delo poput „Plodova gneva” mora naći među naslovima koje naši srednjoškolci moraju pročitati.

Miloš Marković

(1) U „Plodovima gneva” velikan svetske književnosti Džon Stajnbek iznosi duboko potresnu kritiku društveno-političkih prilika u Sjedinjenim Američkim Državama tridesetih godina minulog veka. Postavši saputnici porodice Džoud (Joad) na mučnom putovanju od Oklahome do Kalifornije, „Obećane zemlje” u kojoj je „voće na sve strane, a ljudi žive gde je najlepše, po malim belim kućama sred pomorandžinih stabala” (str. 123), delimo njihov (zli) usud, njihovu bol. Uprkos mestu i vremenu radnje univerzalne teme poput napuštanja doma, razdvajanja porodice i (srušenog sna) o boljem životu u tuđini pozivaju nas da se iznova vratimo Stajnbekovoj odi nesrećnima i obespravljenima; posebno u vremenu kome svedočimo, vremenu neravnopravne podele društvenog bogatstva i velikih migracija iz ratom razorenih zemalja. Ipak pesimizam i očajanje ne prevladavaju jer se kroz olujne oblake neba Džoudovih prelamaju zraci svetlosti - solidarnosti i istrajnosti u borbi za bolje sutra jer ...