Maja Dekić

Da se nadovežem na moj prethodni komentar. Ovo je knjiga koja će trajati večno jer ona u stvari predstavlja lestvice kojima se ide kroz život. Knjiga koja će nas razdrmati,probuditi,zapitaćemo se da li je naš život dobar,vredan življenja? Jer iako je sve na ovom svetu zapisano,Stajnbek nam ipak daje nadu ovom rečju Ti možeš TIMŠEL.Imamo priliku da biramo naše postupke,naša dela kojima ćemo se razlikovati od čudovišta i koja će nas odvesti u raj ili pak istočno od raja. Šteta što je ovo izdanje rasprodato. Fenomenalna knjiga koju preporučujem baš svima.Čita se lako,a razmišlja o njoj puno i pamti se zauvek.

Vladimir Radnić

Стајнбеково врхунско остварење, ремек-дело! Једва сам чекао да падне ноћ и да се лагано запутим ка богатој долини реке Салинас у Калифорнији. Могао сам да осетим мирисе поља и да чујем сваки звук који допире из долине. Био сам присутан тамо, заиста јесам. Књига је заправо живот. Тежак и трагичан. Стајнбек је врхунски описао људску борбу са унутрашњим демонима, живот на рубу пропасти, одсуство емпатије, себичност, саможивост, страх и бол, тиху патњу и неизвесност којој краја нема. Приказао је и добро и зло, створио ликове које ћете заволети, осудити, па чак и жалити. Слугу Лиа и Семјуела Хемилтона сам одмах заволео и такве величине у књижевности се не заборављају. Као ни чувена реч "Тимшел", јер Ти можеш.

Darko

Kapitalno djelo Američke i svjetske književnsti , u istoimenom filmu glumio je James Deen . Priča o prokletstvu i usudu ljudskom i vječitom kucanju na pogrešna vrata , dok vrata živoga Boga jedina otvorena za oprostaj niko i ne vidi.

Marina Đukić

Kolika li je samo ljudska moć, ako čovek sobom ovlada? Koliko li je ljudska borba neizdrživa kada nam je neprijatelj sopstvena duša? Kome pripada ovaj nesrećnik? Sebi? Ženi? Možda zemlji iz koje je potekao? Koga da voli? Da li da voli? Ima li nade za ozdravljenje onoga kome je razum pomućen? Da li se zlo rađa, baš kao i ljubav? Ima li pisca koji bolje ovo pripoveda od Stajnbeka? Ne znam...Vi mi recite? :)

B. K.

Fantastična knjiga. Ne znam da li sam tada, pre neku godinu, bio u posebnom raspoloženju, ali ja sam na početku knjige osetio čestice prašine (“...Vetar je duvao dolinom, podižući prašinu i slamke, a postajao je jači i oštriji što je prodirao južnije. Bio je to razdražujući vetar, a čestice prašine su se ubadale u kožu ljudi i pekle im oči…”). Zvuči neverovatno, ali to je moj prvi utisak kada se vratim na ovaj vanvremenski roman.