Ne mogu precizno da odredim zbog čega je tako, ali kad god pomislim na Basaru, negde u pozadini vidim i božanstvenog Pekića, s tom razlikom da Basara još direktnije i otvorenije sasipa istinu čitaocu u lice. "Dugovečnost" je prva njegova knjiga koju sam pročitala, a "Famu" sam počela tek da prelistavam iz radoznalosti i - BUM, uhvatila sam sebe kako ne trepćem, završavam roman i planiram šta ću sledeće pročitati. Neverovatan je svet ovog romana! On je tako širok, a opet sužen, šaren, a tmuran, ozbiljan, a izuzetno "basarovski" duhovit i jedinstven. Uspeva da uzdrma iz temelja socrealističku kritiku, uvođenjem u priču "Malu braću evanđeoskih biciklista Ružinog krsta", koji su zapravo omotač kroz koji lako propušta poenta - zavere, zavere, zavere, tako gradeći istoriju nečega što nikada nije ni postojalo,a ispričanu iz više različitih uglova. U istoj ravni postoje Frojd, Šerlok Holms, Kopernik, Lenjin, Kovalski, proroštvo i realni fizički svet, izmaštano i stvarno, sve ono što zapravo i u svesti može da se javi u istom trenutku - pa zašto ga ne bi bilo i u umetnosti?! Sve to on spaja darovito, originalno, s podsmehom, povremeno posredstvom njemu svojstvene groteske, a vodi u metafizičke visine. Kao i njegov Karlo Ružni, i Basara je pomalo vidovit, pa je predvideo smrt zemlje u kojoj je rođen, smrt koja je uništavala i pre nego što se desila, a zbog koje se i dalje krvari. Da se izrazim najjednostavnije moguće, za mene je ovaj čovek potpuni genije i užasno mi je žao što ranije nisam počela da ga čitam. Za kraj izdvajam još samo: "Čudite se zašto razbijamo ogledala? Kakva je to magija? Evo odgovora: razbijamo ogledala jer tako prevara ima samo jednu stranu, ovu na kojoj se svi mi nalazimo. Vama to nije dosta. Nećete Boga u sebi, tamo gde od Njega ne možete sakriti svoje gnusobe, nego ga stavljate ispred". UMETNIK.

Istorija ocima onih koji nemaju afiniteta i onih sa zapada koji nisu imali smelosti.Oslikavanje balkanskog mentaliteta ljudi, mnogo toga nestvarnog, mesavina i parodija ideologija. Predvidjanje krvavog pada Jugoslavije,nekog ko se krije iza ludacke kosulje, a ne pripada toj ludnici.

Po mnogima najbolji roman Svetislava Basara "Fama o biciklistima", pisan sada već daleke 1987. godine i dalje izaziva veliku pažnju javnosti i svedoči o aktulelnosti i kvalitetu Basarine proze. Centralna tema romana je misteriozno društvo Evanđeoskih biciklista ružinog krsta, kroz koje autor čitaocima otkriva niz zavera i zakulisnih događaja. Izabravši ovakvu temu Basara se namerno poigrava sa balkanskim mentalitetom, ali i savremenom evropskom civililizacijom sastavljajući mozaik likova i događaja koji se pretvara u grotesku. Mešajući stvarno sa izmišljenim, stvoren je nadrealni svet, pa ćete se na stranicama ovoga romana susresti sa Sigmundom Frojdom, ali i Basarinim savremenicima. I pored ovoga prisutna je i zdrava racionalna kritika, ironija, pa čak i neverovatna moč predviđanja, jer autor opisuje krvavi raspad Jugoslavije, koji se dogodio tek nekoliko godina posle objavljivanja romana. Neverovatna Basarina umešnost, književni talenat, ali i originalnost forme proslavili su ovo delo i uvrstili ga u najznačajnije srpske romane dvadesetog veka. Ovu teoriju potvrđuje i činjenica da je “Fama o bicilstima” i dalje aktuelno i rado čitano štivo.

Mnogo mi se dopada Karlo Ruzni, ne vidim ja tu nista nestvarno, izmisljeno neistorijsko, ustvari, bila sam dezavuisana stvarnoscu koju zivim, dok me Basara nije probudio, edukovao, ubedio da je Fama apsolutna realnost...Ne bojte se nisam u ludnici jos, a i ne nosim kravatu.