Bruklin, 50-tih godina prošlog veka. Autor beleži događaje iz života malih, siromašnih ljudi koji svoju bedu, razočaranost i tugu leče alkoholom i drogom. Delo je brutalno surovo u svojoj sirovosti, na momente opsceno, ali takvo i mora biti jer naši junaci na svakom koraku nailaze na probleme i patnju. Upečatljiv je lik Harija, vođe Sndikalnog pokreta u jednoj fabrici, koji tokom štrajka postaje svestan svoje prave seksualne orijentacije, spoznaje da je homoseksualac...Ljudi su promašeni, iznevereni, loše se osećaju u vlastitoj koži i u svom okruženju. Sanjaju o nečem boljem i lepšem, ali ne vide način kako bi do toga došli. Zato navlače maske grubosti ispod kojih kriju nežna osećanja i nemoć da nešto promene...Roman ne daje odgovore ili rešenja, ne osuđuje, nego jednostavno, kao filmskom kamerom, slika ono što vidi. A to što vidi je puno tuge i bola...Ovaj roman je dosta sumoran, ali takav je i život, bar ponekad...

Užasno tmurne realnosti, unutrašnjeg gradskog života, iskreno živa, emotivna i posebna priča. Selbijev stil je osvežavajuće slobodan, reči na stranicama slamaju srca. Postoji nešto moćno, jako, brutalno, stravično bolno, težak način pisanja, stil ovog romana, specijalni motivi, oni za koje biste pomislili da nikada ne bi tiho i tajno pronašli mesto u vašem srcu. Umesto prezira osećate sažaljenje, tugu, očaj, empatiju i razumevanje prema karakterima romana koji postaju žrtve pohlepe, ljutnje, zbunjenosti, bluda, pada morala u tamnom, surovom svetu gde tračak svetlosti ne pronalazi svoje mesto, gde depresivnost romana, koji je ipak nekako fascinantno žudan, očaravajuć, gotovo svakom svojom rečju podstiče pitanje „Kako ljudska bića mogu da završe ovako, da tretiraju jedni druge kao stvari, bez duše, volje, snova, sopstvenih potreba i želja, bez ikakve nade za bolji život?“ Autor stvara izuzetno ekspresivnu, potresnu, živu prozu, njegovo delo izražava misli i želje silovatelja, zavisnika od droge, prostitutki, transvestita, nasilnika, običnih ljudi. Kontraverzni, opasni događaji u Bruklinu krajem 50-tih ostavljaju bez teksta, izazivaju jezu kod čitaoca, teraju ga da skloni oči sa tamnih stranica. U romanu ne postoji ni ruka pravde, često smo ostavljeni da razmišljamo o likovima, o slepoj ulici koja čini njihove setne, opasne živote. To je knjiga o frustracijama i konfliktima, o problemima, ali i o snovima i maštanjima ljudi u izuzetno lošem okruženju, o životima koji više nisu pod njihovom kontrolom. Narativni stil nas uvlaci daleko od sveta, od stvarnosti u bedne, žalosne trenutke ispunjene saosećanjem. Selbi iscrtava sumornu sliku siromašnih, niže radničke klase, a nemilosrdni Bruklin zadaje teške nalete udaraca. Mračna, uznemirujuća, opasna dirljiva priča nije za svakoga ali sigurno je da je obožavana od strane mnogih, pravo umetničko delo. Roman koji se ne zaboravlja brzo, koji vas menja, koji zahteva poštovanje i pažnju.