







Јован Ћирилов: Мајке познатих, Београд, Лагуна, 2011 Из мноштва мисли у које је човечанство покушавало да сажме поимање материнства, Јован Ћирилов је за корицу своје најновије књиге насловљене Мајке познатих, изабрао дубоку јеврејску мисао која гласи: Бог не може све да стигне; зато је измислио мајку. О свевремености ове пословице, аутор књиге каже: Ова пословица древног народа најбоље изражава однос према мајци као привилегованом бићу током целокупне дуге историје човечанства. Управо ову своју тврдњу, Ћирилов студиозно поткрепљује у уводном поглављу које насловљава Мајке кроз векове. Оно обухвата претпоставке и утемељене увиде о еволуцији овог сложеног односа, засноване на помном тумачењу трагова у уметничким делима, материјалним и писаним споменицима. Пролегомену најобимнијем и најсадржајнијем делу своје књиге, Ћирилов довршава наводећи бројне примере из књижевности, позоришне, музичке, ликовне и филмске уметности, света анимације и стрипа, у којима су на упечатљив начин представљене парадигме односа између мајки и њиховог порода. Колриџову мисао да су људи оно што од њих начини њихова мајка, потврђују бројни примери из средишњег дела ове веома информативне књиге. На основу обимне литературе, коју неретко наводи као путоказ заинтересованом читаоцу, Ћирилов осликава упечатљиве ликове мајки истакнутих стваралаца (Леонарда да Винчија, Дирера, Шекспира, Рембранта, Моцарта, Анштајна, Едгара Алана Поа, Толстоја, Фројда, Андресена, Пастернака, Достојевског, Чехова, Кафке, Џојса, Чарлија Чаплина, Тесле, Стерије, Његоша ...), па и чак оних које историја памти као највеће тиране. Са ретким изузецима, мајке су својом љубављу и подршком пресудно утицале на развој и успех потомака, при чему им је од светске славе, таштине и моћи неупоредиво важније било оно што називамо личном срећом њихове деце. Са посебним пијететом, аутор исписује поглавља о бездетним женама које су својим врлинама и жртвом надмашиле многе којима је било дато да се остваре као биолошке мајке, а књигу закључује веома дирљивом личном историјом и галеријом женских портрета из властитог родослова. Суптилно следећи знакове на које је упућивала обимна литература, са успехом апострофирајући она места из уметничких дела у којима су овековечене мајке најзначајнијих стваралаца и истакнутих личности протеклих времена и данашњице, Јован Ћирилов нам дарује књигу која свог читаоца обузима на посебан начин. Ишчитавајући је и размишљајући о овој књизи, читалац, и онај славан, и онај јавности сасвим непознат, умноштву види само један једини, најмилији, лик. Изнад страница лебди пред његовим очима осмех оне према којој је први пут испружио руке тражећи заклон од великог света и у чијем ће га загрљају заувек налазити.




Sjajna knjiga! Zaista drugacije i ne mozete da ocekujete od gospodina Cirilova. Preporucujem!




Ovu knjigu majke mogu citati i kao prirucnik za roditeljstvo. Zivoti i postupci pojedinih majki predstavljenih u ovoj knizi mogu vas navesti da se duboko zamilsite, preispitate, neki vas mogu rastuziti, iznervirati, neki pak motivisati da nesto menjate kod sebe zbog svoje dece. Obratite paznju kako Njegoseva majka govori o svom sinu, potresno ali vrlo poucno.




Нешто сам се растужила...

Jovan Ćirilov je rođen u Kikindi 30. avgusta 1931. godine, gde je maturirao u tamošnjoj gimnaziji. Filozofiju je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1955. godine.U Jugoslovenskom dramskom pozorištu je angažovan kao asistent režije i mlađi dramaturg 1955. godine. Godine 1967. prelazi u Atelje 212 kao dramaturg. Godine 1985. u imenovan je za upravnika Jugoslovenskog dramskog pozorišta,... ...više