Kad je svet imao brkove
Ana Radmilović
Broj strana: 200
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Godina izdanja: 3. oktobar 2011
ISBN: 978-86-521-0834-3
O knjizi
Anine priče o legendi, pozorišnoj, gradskoj, a ipak – nigde legende, samo jedan brkati tata.
Da, ova knjiga jeste lična, neko će reći, sablažnjivo lična, ali gle, začas postaje svačija lična. Anina je pritom itekako čitljiva, ali ne zato što je Zoran bio duhovit i nepredvidiv, svakome poznat i drag lik, ne, to ne bi bilo dovoljno, treba tu i spisateljskg dara. A Ane ga ima toliko da mi se čini kako bi o svom ocu umela jednako čitljivo i zabavno i da je on bio tek mali poštanski službenik.
Stjepan Mimica
Dugo, dugo, nisam pročitala neki rukopis tako lako i sa toliko interesa i emocija kao lirski roman Ane Radmilović. Kad je svet imao brkove nije samo priča kćerke koja iznosi tajne svog odrastanja sa slavnim ocem Zoranom Radmilovićem, ovo je jedna misterijska slagalica o odrastanju, ljubavi, tajnama, mitovima ali i tabuima. Bez neizbežnog friziranja, ulepšavanja, cenzurisanja, kada je u pitanju preplitanje dokumentarnog i sentimentalnog, Ana u ovom čudesnom zapisu ne otkriva samo tajnog Zorana i svet njenog odrastanja, već i svoju isto tako neukorotivu, hrabru, ogromnu dušu i talenat ravan Zoranovom... Za našu osetljivu čaršiju ovo može zvučati blasfemično i preterano, ali ovo je jače, potresnije i iskrenije i od Kišovog kultnog dela Bašta, pepeo... Posle ovog hrabrog rukopisa, duhovitog i oporog u istom trenu, sasvim je jasno da Ana Radmilović nije samo kćerka bučno slavnog oca koga na ezoterijsko-literarni način čuva od zaborava i pogrešnog razumevanja, već podjednako talentovana umetnica čija posebnost mora biti prepoznata sa najdubljim respektom i divljenjem...
Isidora Bjelica
Kad je svet imao brkove,
29.07.2012."...da je Zoran,moj tata,jedna narodna pesma.I da on,kao ta pesma,ne prestaje.Da prolaze godine,menjaju se vlade,menja se ime države u kojoj živimo,idu decenije,vode se i prestaju ratovi... a on,Zoran,ostaje." I zaista ostaje,još mnogo generacija koje tek dolaze voljet će tog sjajnog čovjeka.Hvala ti Ana što si nam približila legendu,tog sjajnog i velikog čovjeka.Voljeli smo ga i prije,sada ga volimo još više.
Kad je svet imao brkove,
07.07.2012.Bio joj je sve,ceo njen svet,i tata i prijatelj i savetodavac.Uvek pravedan,uvek na strani slabijih,na strani onih koji nemaju ili ne mogu,nikad nikome ne podilazeći radi interesa.Ne drži se grčevito za ovaj život iako zna da mu se bliži kraj,slavi svaki proživljeni trenutak,slavi svoj odlazak,možda na pogrešan način,ali šta je pravi ili pogrešan način kad znaš šta ti se bliži,trudeći se da sakrije svoju bolest od deteta. A ona,pametnica mala,ćuti,iako sve zna,sve oseća.To je "...bilo vreme kada je sve bilo drugačije,kad sam bila bezbedna,kad su dani bili vedri,dani kad sam imala oslonac,krov nad glavom..." A posle je došlo vreme kad "...sam htela da budem sa svima koji su me podsećali na njega,na to da je postojap,da je bio moj..." Duboko emotivan roman,pokazuje nam svu veličinu i jednostavnost velikog glumca,brigu za dete,specifičan odnos koji je imao sa njom-neki ravnopravno-drugarski odnos,i ne mogu a da ne pomislim da je upravo onakav kakav je bio u svim svojim ulogama koje smo voleli,volimo i volećemo...Kakav otac,takva ćerka! Beskrajno topla i talentovana.Sjajno delo!
Kad je svet imao brkove,
11.03.2012.Predivna knjiga uz koju sam i plakala i smejala se. Zoran Radmilovic je jedan od mojih omiljenih glumaca i pravo uzivanje je bilo videti ga iz jednog potpuno drugog ugla. Zahvalna sam njegovoj cerki sto je sa nama podelila ovo dirljivo secanje na njega.
Kad je svet imao brkove,
07.02.2012.Bila sam na promociji ove knjige, ne procitavsi je. Posto uglavnom ne gledam domace filmove, cak je i Zoran Radmilovic za mene bio nepoznat (cula sam za njega, ali se nisam blize upoznala sa njegovim radom), sve do sada, zahvaljujuci knjizi njegove cerke. Kroz svoja secanja, Ana nam opisuje svog oca. Ne velikog glumca, nego oca male devojcice koja ga je videla kao najboljeg coveka na svetu sta god da je radio. Knjiga prepuna emocija govori nam kako Ana i dalje zivi sa prazninom koju je njen otac ostavio kada ih je napustio. Hvala joj sto nam je dopustila da vidimo njenog tatu njenim ocima, jer malo je ljudi imalo tu cast da ga zaista upozna.
O autoru
Ana Radmilović
Ana Radmilović rodila se davne 1974. Godine mladosti provela uglavnom na Vračaru i u Cavtatu. Plivala, verala se po stenama kao brdska koza, trenirala ritmičku gimnastiku i igrala nešto baleta. Završila Dvanaestu beogradsku gimnaziju, studirala glumu u Novom Sadu, diplomirala na ulogama sluge Stepana (Ženidba i udadba) i Ane od Kleva (Henri i njegovih osam žena), ali nije glumica nego novinar,... ...više
Ako vam se svidela ova knjiga, pročitajte i…
