Studije pokazuju da muškarci biraju knjige brže od žena
Analize čitalačkih navika otkrivaju da muškarci žele da pisac „brzo pređe na stvar… ili oni odoše...“
Sudeći po analizama čitalačkih navika koje je sproveo Jellybooks (agencija specijalizovana za prikupljanje i analizu podataka o čitalačkim navikama), podjednake su šanse i kod muškaraca i kod žena da će pročitati knjigu do kraja, ali muškarci brže od žena donose zaključak da li im se priča dopada ili ne.
Startap kompanija koja se fokusirala na istraživanje načina na koji knjige privlače čitaoce kao i na čitalačke navike, testirala je stotine digitalnih naslova na stotinama dobrovoljaca u periodu od nekoliko meseci. Radeći sa mnogim vodećim britanskim izdavačima, koristili su kôd iz Javaskripta u električnim čitačima knjiga da bi pratili navike čitalaca: kada su uzeli, završili ili odustali od čitanja nekog naslova. Grupa za testiranje je bila sastavljena pretežno od žena. Oko 80 procenata ispitanika bile su žene u odnosu na 20% muškaraca.
Jellybooks je ustanovio da pol ispitanika nije u vezi sa tim da li je čitalac knjigu pročitao do kraja ili ne, bez obzira na to da li je u pitanju beletristika ili publicistika. „Za oba pola postoji ista verovatnoća da li će ili neće završiti knjigu“, piše Endru Romberg na sajtu Digital Book World.
„Značajan izuzetak“ od ovog pravila, prema Jellybooks, jesu „knjige koje govore o osećanjima“, bilo da su u pitanju bol ili ljubav, ili knjige o vezama. „Knjige koje se pretežno bave ovim temama pokazuju primetne razlike u tome da li su ih čitaoci pročitali do kraja i te razlike mogu biti vrlo male… ali i veoma velike, pri čemu ih muškarci u upola manjem broju završavaju nego žene“, otkriva Romberg. „Ne samo da manje muškaraca odluči da čita te knjige, već je i veća verovatnoća da će odustati od čitanja, i da neće naročito ceniti sadržaj ili radnju.“
„Ključna tačka kada čitalac gubi interes mnogo je oštrija i ranije se pojavljuje kod muškaraca nego kod žena i to je ponašanje koje smo primetili kod većine knjiga“, piše Romberg. „Ili da kažemo drugačije, muškarci odustanu od knjige znatno ranije od žena. S obzirom na isti procent dovršavanja knjige, mislimo da je stvar u tome ili da muškarci pre steknu uvid u knjigu ili da žene nastavljaju da čitaju čak i kada vide da to nije nešto po njihovom ukusu. Sumnjamo na ovo drugo, ali ne možemo da dokažemo.“
„Ako pisac želi da zadrži muškog čitaoca, ima samo 20 do 50 stranica da osvoji njegovu pažnju“, pokazuju istraživanja. „Nema mesta za opširne uvode“, kaže Romberg za Gardijan. „ Pisac mora brzo da pređe na stvar, ili oni odoše...“
Što se tiče zavšavanja započete knjige, uzrast predstavlja važniji faktor nego pol, utvrđuje Jellybooks, i za većinu knjiga, veća je verovatnoća da će čitaoci ispod 35 i preko 45 godina završiti knjigu nego oni između ta dva doba. Romberg pretpostavlja da čitaoci između 35 i 45 godina predstavljaju populaciju koja je najviše „u stisci s vremenom“ sa „malo vremena za čitanje“.
Ali postoje knjige koje „ponekad značajno nadmaše očekivanja među ovom populacijom“, kaže Romberg, „to su naslovi koji se bave složenošću života odraslih – od izazova na poslu i jurenja karijere do uspona i padova u vezama i porodičnim stvarima.“
Žanrovi koje je pokrivalo ispitivanje sprovedeno od Jellybooks, obuhvatali su različite sadržaje, od trilera do turističkih vodiča, a izdavači su težili da testiranjem ispitaju knjige pre izlaska u prodaju. „Tako da ako je u pitanju neki bitan naslov, oni mogu da procene da li da ulože više novca u promociju knjige ili ako je neki manji naslov koji je ostavio jači utisak kod ispitanika, mogu odlučiti da ga potroše na njega“, kaže on. „To je kao prilikom testiranja publike za filmove. Ranijeje od avansa za knjigu zavisilo koliku će joj pažnju posvetiti izdavač, ali sada je drugačije.“
Romberg ne veruje da će izdavači koristiti analize ovog tipa da menjaju sadržaj knjiga da bi ih prilagodili dobu ili polu čitalaca. „Ne očekujemo da se to dogodi“, kaže on. „Ponekad možemo da ukažemo na određeno poglavlje koje deluje teško… ali u književnosti ne možemo da detektujemo dovoljno detalja o tome zašto je tako, i to je jako složena tema… Ne može se spasiti knjiga tako što se neka scena ponovo napiše ili promeni lik. Ne mislimo da je to poenta.“
Izvor: theguardian.com
