Može biti samo jedan

Ako vas šef maltretira, setite se: potrebno je aktivirati četrdeset dva mišića da biste se namrštili, i svega četiri da biste podigli srednji prst! *
 

Jedna od gorih stvari koja vam se može desiti u književnosti je da vam knjiga bude cenzurisana. Još gora stvar koja vam se može desiti u književnosti je autocenzura. U prvom slučaju kriv je onaj ko cenzuru sprovodi; kriv je i autor ako na to pristane. U drugom slučaju kriv je autor. Slično je i sa nasiljem. Kriv je onaj ko nasilje nanosi. Nažalost, kriv je i onaj što nasilje trpi. Pitanje „Zašto se neko ponaša nasilnički?“ verovatno ima stotine odgovora. Ne znam koji su to sve odgovori ali znam ko su oni što se tako ponašaju. Jedan je nasilnik a drugi je žrtva.
 

Često se može čuti odgovor žene da nasilje trpi zbog dece. E to stvarno ne razumem. Možda mogu donekle da pratim tok tih misli, ali samo donekle. U redu, ti pristaješ da budeš zlostavljana jer u tome vidiš neki viši cilj. Tu logika prestaje. Koji je to cilj? Bolji uslovi za decu? Srećnije detinjstvo­? Sigurnost? Ili možda ono da dete treba da raste u porodici? To onda nije porodica a ni za decu ne vidim neku sjajnu budućnost u takvom okruženju. Ako je posredi brak/veza bez dece onda je na delu čista patologija, i to obostrana. E sad, nije to baš sve tako jednostavno. Znam. Ima tu svakakvih prepreka, nanosa tradicije, vaspitanja – sramota je da se o tome priča, šta će reći komšije, rodbina, prijatelji... Zar je bitno šta će reći? Ko ih jebe ako će nešto „reći“. A ako misliš „proći će, srediće se sve, biće bolje“ – hoće, ali samo ako nešto preduzmeš.
 

Postoje i ona, ne tako retka „objašnjenja“ da to tako treba. E, to je već perverzija. To uopšte ne razumem. Takve žene se valjda od malih nogu pripremaju da sistematski i smerno podnose baš sve. Prvo je bije otac. Istovremeno bije i njenu majku. Detetu nije jasno. Majka kaže da je to u redu. Njoj je njena majka rekla da je to u redu. Onda je i detetu u nekom trenutku to u redu. Kasnije to dete svom detetu priča kako je to u redu. I tako ukrug.
 

Ima li kraja? Ima bar dva kraja. Pitanje je samo ko će biti brži i ko će moći duže da izdrži. Može biti samo jedan.

*Glavolomka, Aleksandar Garos i Aleksej Jevdokimov; Laguna, 2007.