Fenomenologija ekološke svesti...

Fenomenologija ekološke svesti Srba ne postoji ili po krajnje optimističnoj proceni postoji u naznakama jer sama takva svest ne postoji u Srba ili po krajnje optimističnoj proceni postoji u naznakama. U pogledu ekologije, prosečan tok svesti prosečnog, ali nažalost i dominantnog oblika svesti, kreće se ovako: prva asocijacija na reč ekologija je priroda a prva asocijacija na prirodu je roštilj. Roštilj se dalje račva na ćevap, pljeskavicu, batak, belo meso i kobasicu. Na kraju sve kolabira u odnos broja kilograma mesa bez kostiju po glavi stanovnika. Fenomenologija ekološke svesti Srba imala bi dakle za zadatak da opiše odnos broja kilograma mesa bez kostiju po glavi stanovnika. Broj glava stanovnika po broju kilograma mesa bez kostiju za rezultat ima ekonomiju. Tako je, dakle, u Srba ekonomija naličje ekologije a ekologija naličje ekonomije. I tako se, dakle, fenomenologija ekološke svesti Srba lako da prebaciti na teren ekonomije. Asocijativni niz prosečnog, ali nažalost i dominantnog oblika svesti u Srba, kada je u pitanju reč ekonomija, ima samo dva koraka – prvi je plata a poslednji mala plata. Ko će se jebati sa ekologijom, vidiš da pocrkasmo od gladi. Tako su, dakle, Srbi u pogledu ekologije apsolutno neprosvećeni a isto tako i ekonomiju poimaju intuitivno ili u naznakama. Govor o ovim dvema disciplinama više liči na objašnjenja iz sanovnika, ili na razmatranja dubinske psihologije, pa stoga i ne čudi što iz jednog tako primitivnog stanja pred-razumevanja svaki korak ka ekološko-ekonomskom napretku zaista i predstavlja korak napred, ali napred ka katastrofi. Stoga bi fenomenologija ekološke svesti Srba, da bi bila tačna, trebalo da se detaljno bavi i besparicom. Najviše zbog toga što Srbi previđaju gotovo sve izvedenice i značenja reči ekonomija, što u ekonomiji ne vide ništa što nije neto, što osećaju suprotstavljenost a ne prožetost ekologije i ekonomije. Ako ikada bude postojalo nešto što će bez srama moći da se nazove fenomenologijom ekološke svesti Srba onda jedna takva fenomenologija mora biti energetski efikasna kao što je i sada energetski efikasna jer se ne bavi nečim što ne postoji ili po krajnje optimističnoj proceni postoji u naznakama.