Birokratija protiv Deteta - 2:0

Najkraće rečeno, Drugostepena komisija RFZO je ponovo odbila da na lečenje u inostranstvo pošalje šestogodišnjeg Aleksandra Jovanovića iz Kragujevca. Njegovoj majci su kratko i jasno rekli, usmenim putem, da mu leka nema. Da se tako nešto majci kaže treba biti junak. Ili bar imati srce manje od zrnca peska. Sećate se tog malog Aleksandra o kom sam blog već pisala? [url] http://blog.b92.net/text/23681/BIROKRATIJA-DECU-UBIJA/[/url] E, za tog Aleksandra sada se javnost ponovo u pomoć zove. Jer očito samo javnost može da mu pomogne da preživi.
Nakon pomenutog bloga, Aleksandar je ponovo pozvan na lekarski konzilijum na Banjici. I doktori, eksperti, sa ozbiljnim činovima u medicinskoj nauci, ovaj put u većem broju no prilikom prvog pregleda, su dali mišljenje da Sašu treba poslati u Švajcarsku na pregled, jer srpski lekari su iscrpli svoja znanja i mogućnosti.
Uprkos tome, Drugostepena komisija RFZO je ponovo odbila da dete pošalje u inostranstvo. Zato što, recimo, RFZO kaže da je glavna bolest koja uzrokuje deformitet Aleksandrove kičme i grudnog koša – nepoznata. Ali u istom dahu RFZO napismeno tvrdi i da je neizlečiva.
Istovremeno RFZO, u svom rešenju kojim opet odbija Aleksandra, piše i da Pravilnik RFZO ne predviđa slanje u inostranstvo zaradi pregleda. Ali kako će bilo koji lekar bilo gde na zemaljskoj kugli odlučiti kako da nekoga leči bez prethodnog pregleda, to nisu napisali. U obzir nisu uzeli ni gore pomenuto da su srpski medicinski stručnjaci napisali da su iscrpli svoje znanje, što će reći da preporučuju lekare u Švajcarskoj za koje znaju da znaju više od njih. Naravno, zato što je put kojim ide RFZO zapravo prečica – ako je bolest nepoznata srpskim lekarima, to znači da je neizlečiva. Do tog stručnog mišljenja su došli članovi mešovitog veća RFZO, među kojima sigurno nema onoliko lekara eksperata i specijalista koliko ih se potpisalo pod konzilijumsko mišljenje banjičke klinike.
Na nesreću tog mešovitog birokratsko-lekarskog veća, donedavni predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije, profesor dr. Dušan Milisavljević je uspeo da dogovori pregled malog Aleksandra u Švajcarskoj. Zahvaljujući njegovom poznanstvu sa profesorom dr. Ježenškim sa Šulters Klinike u Cirihu, Aleksandar je na toj klinici pregledan od strane tima lekarskih stručnjaka. Više od četiri sata. I lekari te klinke, koju su upravo lekari sa Banjice i preporučili u svom mišljenju poslanom RFZO, su zaključili da postoje nade za Aleksandrovo izlečenje, da postoje šanse da se operacijama pomogne detetu.
U međuvremenu su roditelji šestogodišnjeg Aleksandra predali žalbu RFZO. U sredu, u 14 časova će RFZO ponovo odlučivati o sudbini malog Aleksandra, za kog su u svojo odbijenici napisali, prevedeno na srpski, da nema tog lečenja koje bi mu spasilo život ili poboljšalo kvalitet života. A, Aleksandru je sve gore, sve teže i kleči, jer da sedi ne može odavno. Njegovo vreme, vreme njegovog krhkog zdravlja i života se kruni, baš kao što je to bio slučaj i kod druge teško bolesne dece koja su bitke sa bolestima gubila najvećim delom zbog vremena protraćenog na birokratska prepucavanja i okretanja glave. Pravilnik RFZO koji je tu decu života koštao, da ni ne pominjem.
Zato roditelji šestogodišnjeg Aleksandra ponovo zovu javnost da im pomogne da pomognu svom detetu da preživi. Istu onu javnost čijim novcem raspolaže i od čijeg novca postoji i živi RFZO. U pomoć je javnost pozvao i narodni poslanik, profesor dr. Dušan Milisavljević, kome je očito postalo jasno da samo javnost može da stane u odbranu dece i založi se za njihove i tako teške živote.
Na zahtev Aleksandrove majke, zasedanju Drugostepene komisije RFZO koja u sredu odlučuje o žalbi, moći će da prisustvuju i ona i dete. Biće to jedinstvena prilika da RFZO pogleda u oči detetu čiji život je već otpisao.
Deca nisu bojleri. Deca se ne bacaju u đubre zato što neko ne ume da ih »popravi«. Za decu se bori. Deca i njihovi roditelji se poštuju, naročito onda kada svaki dan provode u neumornoj i neustrašivoj borbi za život. To treba ceniti, a ne ponižavati i odbacivati. Po toj borbi se naša ljudskost meri.

p.s. Ako vas mrzi da otvarate gornji link...a od tada je prošlo više od četiri meseca, četiri meseca »hitnog slučaja«, zvanog »maloletni Aleksandar Jovanović«:
30.01.2014. u 22:03
» »Postovana Jelice,
Molim Vas da mi date savet kome da se obratim, imam dečaka šest godina koji ima progresivnu kifloskoliozu i neophodna mu je operacija kičme u inostranstvu jer je konzilijum spinalnih hirurga na Banjici dao saglasnost da se lečenje nastavi u inostranstvu,ali RFZO nas je dva puta odbio. Pulmolozi smatraju da ukoliko se operacija ne uradi u skorije vreme oslabiće mu plućne funkcije a samim tim bice životno ugrožen.
Srdačan pozdrav
Sanja Jagličić
Kragujevac«
Pismu su priložene slike, slike koje i na prvi pogled svedoče da je šestogodišnji Aleksandar teško bolestan. Čak i slep čovek bi mogao da napipa njegove jako deformisane kičmu i grudni koš. Ne treba imati završen medicinski fakultet, pa da se shvati da su između kičme i grudnog koša pluća od kojih zavisi život ovog dečaka.
Inače, Aleksandar sve više živi klečeći, krivina na njegovim leđima je sve veća, sve teže sedi...
A u komisijama koje su ga odbile, kao što je onomad tvrdio direktor RFZO, sede eksperti, a ne birokrate. Jedino što ti eksperti proučavaju samo papire, a ne i Aleksandra. I ako papiri nisu ono što je legendarnim Pravilnikom predviđeno, onda ništa...Čak i kada konzilijum lekarskih eksperata napiše da Aleksandra treba poslati u inostranstvo na lečenje, ni to ne pomaže.
Pod jedno od dva rešenja kojima je Aleksandar odbijen, potpisan je direktor lično, koji svojim potpisom obrazlaže, recimo, i da stručnjaci sa Banjice nisu napisali da dete treba poslati u inostranstvo na račun zdravstvenih osiguranika, odnosno RFZO. Pa, naravno, lekari sa Banjice su očekivali da Aleksandra na lečenje pošalje Ferijalni savez ili Direkcija za mere i dragocene metale.
Uz to su se eksperti koji su, u dva navrata, odbili lečenje deteta pozivali na već legendarni Pravilnik, u kome su nabrojane bolesti, a ostale su »retke«. Ko ne spada među nabrojane ili statistički retke, može da se slika. To isto važi i onda kada ni sami lekari više ne znaju o kojoj se bolesti radi...tu ih sačekaju njihove kolege i odbiju prezrivo. Zbog čega u tom Pravilniku ne postoji termin "teška bolest", to samo oni znaju.
Upravo tako je odbijen Aleksandar, papirologije radi i lekarsko-birokratskih prepucavanja radi. Eksperti ga ni pogledali nisu. Oni su stručnjaci za papire, a ne za Aleksandre. Aleksandri mogu i da umru birokratije radi, ista se potresti neće. Kao što se ne potrisa ni kada roditelji te sve odbijene dece krenu da prose naokolo. A ja ih razumem. Prosila bih i ja. Molila i boga i đavola i poslednjeg čoveka sa trunom duše.
Duše koju RFZO nema. RFZO ima Pravilnik za koji se već toliko puta pokazalo da je ozbiljno štetan i da decu i života košta. Pravilnik koji bi trebalo da bude pisan tako da pomogne bolesnima, a ne da bude sredstvo u borbi protiv njih i način da RFZO odbije što više bolesnih može.
Naravno da se radi o parama. Parama poreskih i zdravstvenih obveznika. Onih koji prvo daju pare za izdržavanje RFZO i njegov fond, a onda još jednom ili ko zna koliko puta daju pare za one koje je RFZO odbio. Tako RFZO i može da se pohvali ušteđenim parama, jer ih štedi na račun poreskih obveznika. Na račun Aleksandrove majke koja će, ako se RFZO ne smiluje, morati da stane u dugi red onih koji mole javnost za pare i život. I javnost će se smilovati onako kao što RFZO odbija. Zato što javnost ima decu, javnost zna kakva je muka imati bolesno dete. Javnost se boji da se i njoj jednog dana ne desi da zakuca na vrata RFZO koji više odbija no što pomaže.
Zbog toga javnost i ovaj put treba da ustane na vreme, i bori se za mali i težak život Aleksandra Jovanovića koji neće dugo trajati bude li mu meru na dosadašnji način razrezivao RFZO. U zemlji u kojoj vlada bela kuga i u kojoj bi život svakog deteta morao da bude vredniji od papira i birokrata.
Javnost je jedina koja ovo dete može živim da sačuva i omogući mu život kakav do sada Aleksandar nije imao, život kakav svako dete zaslužuje. Bez bolesti.«