Laguna - Kolumna - Besprizornost - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Besprizornost

23.09.2014.
Uopšte nisam imala nameru da pišem o gej paradi, prvo zato što sam sve što sam imala već napisala proteklih godina, drugo zato što mi se činilo da je država konačno shvatila da se omogućavanjem gej parade štite i prava onih članova društva koji uopšte nisu homoseksualno orjentisani. Jer, ako te niko ne pita kog si seksualnog opredeljenja kad porez plaćaš, što bi to uopšte bilo pitanje onda kada tražiš da budeš jednak među jednakima pred zakonom? Jedino što sam u tome zaboravila je institucija koja je ustavom i zakonima od države odvojena – crkva, SPC, koja je upravo svom saopštenju izvolela tu sitnicu zaboraviti. I to po pitanju para i prava. I neshvatanja. Od čega se meni ekstremno diže pritisak.

Dakle, kroz lik i delo šefa zemaljske Ješuine filijale, zvane SPC, a u formi saopštenja, javio se patrijarh Irinej i izvoleo poručiti onima koji bi da organizuju ili učestvuju u gej paradi: »"Imate pravo da paradirate, ali samo o svom trošku i trošku svojih nalogodavaca, ma kako se oni zvali, kako za paradu, tako i za obezbeđenje, no ne o trošku Srbije - bombardovane, razorene, moralno i ekonomski osakaćene, osiromašene, poplavljene, na stub srama prikovane".

Kad crkva kaže »imate pravo da...«, ja se prosto naježim. Ko je crkva, pa da određuje u sekularnoj državi ko na šta ima, a ko na šta prava nema? Za to postoje ustav i zakoni, kojima je, još jednom da ponovim, crkva od države odvojena. Shodno tome je crkva poslednja koja može građanima prava da kroji, pa još i da ih prikraja rečima »ali samo o svom trošku i trošku svojih nalogodavaca...«, uz preciziranje »kako za paradu, tako i za obezbeđenje«. Elem, ako neko nema prava da se bavi raspoređivanjem budžeta, to je crkva koja u njega ne uplaćuje, a i sekularnošću joj dozvoljeno nije da raspoređuje državne pare. Inače, to su one pare koje su svi pred zakonom jednaki, porezima u budžet uplatili, svi sem jednakije od jednakih – crkve. Da ste ikada dobili račun za sveću u crkvi kupljenu (inače, već po crkvama stoje obaveštenja da u crkvi smeju da se pale samo sveće u njoj kupljene, naravno za više para no što bi ste ih van nje kupili)? Jeste li ikada dobili račun za opelo? Za krštenje? Za slavsko sveštanje kuće, stana? Za venčanje? Račun, overen onako kao što to država od svih jednakih pred zakonom traži? Plaća li crkva porez na poklone kao sve druge firme ili građani? Plaća li porez na nekretnine? I sad bi tako izuzeta iz poreskih obaveza da ima prava da određuje na šta će se porezi, kroz budžet, koristiti? Kako da ne...Pravo na te pare, kroz obezbeđenje ili bilo šta drugo zakonom određeno, imaju svi oni koji te pare uplaćuju i u skladu sa zakonom, recimo kao kad se radi o gej paradi, traže svoja prava.

Što se epskog dela gornje izjave tiče (no ne o trošku Srbije - bombardovane, razorene, moralno i ekonomski osakaćene, osiromašene, poplavljene, na stub srama prikovane"), ja bih samo da pripitam – a što se crkva te ekonomske osakaćenosti i osiromašenosti ne seti onda kada njoj nešto treba? Kada se od građana, više bez znanja no dobrovoljno, kroz poštanske markice, po ko zna koji put, uzimaju pare za opremanje hrama Sv. Save? Što se tad crkva ne seti siromašne i osiromašene Srbije? Ili onda kada od te iste ekonomski osakaćene države crkva moralno traži da joj pokloni plac u centru Beograda, plac vredan desetine miliona evra, pa još na njemu i patrijaršijsku biblioteku sazida o državnom trošku? To traženje je vredno milione i milione evra koje država nema, a kad bi ih imala možda bi njima mogla da plati i lečenja teško bolesne dece. Ili pomogla poplavljenima, trudnima, siromašnima. Time bi se doprinelo moralnom oporavku, zar ne?

I još ovo, jer prvo nije bilo dovoljno: "Da li zbog suštinski apsurdnog paradiranja država treba da u trenutnoj nemaštini troši milione za obezbeđenje šačice sugrađana i njihovih gostiju za paradu od nekoliko stotina metara u centru Beograda?", pita gospodin Irinej. Da, treba. S tim što crkva nije ta koja određuje kriterijume apsurdnosti kada se radi o pravima koja građanima zakoni garantuju. Jer ako ćemo da se igramo mešanja i zaboravljanja sekularnosti, onda bi mogli da pripitamo: nije li zaista apsurdno da se crkveni dostojanstvenici voze kolima skupljim od kilometara obezbeđenja gej parade, skupljim od kuća koje poplavljeni nemaju, skupljim od lečenja teško bolesne dece koja umiru? Nije li apsurdno da se skuplja novac za ukrašavanje hrama Sv. Save, samo zato da bi paradirali pozlatom i sjajem, dok sugrađani nemaju čime račune da plate i decu nahrane? Što crkva tu brigu o državnim parama i parama uopšte ne pokaže onda kada se radi o parama koje ona traži. I najčešće i dobija. Zašto se crkva ne seti dobročinstva i skromnosti, na kojima je njen bog svoje učenje i zapovesti gradio, i onda kada se radi o njenoj koži?

Da ne pominjem klasičnu zamenu teza koju demonstrira patrijarh – »Organizatori ovakvog paradiranja i njihovi mentori iz Evrope ne žele da izvuku pouku iz onoga što su prouzrokovale prethodne parade", ističe patrijarh i upozorava na sve opasnosti koje parada može da izazove "na obe strane". Koje opasnosti mogu biti izazvane na koje obe strane? Strane koja poštuje zakon i strane koja ne poštuje zakone? Jer, samo te strane postoje. I samo jedna od njih treba i mora da izvuče pouku – ona koja zakone ne poštuje. Sem ako se patrijarh ovim rečima ne stavlja na stranu onih koji krše zakone.

Drugi spin, odnosno zamena teza je: »SPC je upitala organizatore i učesnike parade da li se zaštita njihovih privatnih prava...« Privatnih prava? Otkad je pravo na slobodnu reč, pravo na traženje zaštite tog prava koje se po zakonu ima – privatno pravo? Gej parada je parada kojom se ne traži pravo na homoseksualnost, jer to i tako zakonom zabranjeno nije, nego sva ostala prava koja homoseksualci nemaju. Za početak, pomenuto pravo na zaštitu traženja građanskih prava.

Onako kao što ne shvata sekularnost države, tako patrijarh ne razume, pa pita: »Ako je gej seksualno opredeljenje opravdano i treba ga propagirati, na osnovu čega to isto ne važi i za pedofiliju, masovno raširenoj u zapadnom svetu, incest...« Odgovor je vrlo kratak i jasan: Na osnovu zakona. Za početak. Staviti u isti red homoseksualnost i pedofiliju, inače masovno raširenu u hrišćanstvu, je ako mene pitate zločin ništa manji od pedofilije. To je osnovno nerazumevanje prava koja imaju deca. Prava na to da budu zaštićena sve dok ne budu mogla da se nose sa obavezama odlučivanja i odgovornosti koje ponesu kad porastu. Deca jesu i moraju da budu posebno zaštićena grupa bilo gde u svetu. I ne smeju da budu žrtva bilo kakvog, a naročito ne seksualnog, iskorišćavanja od strane odraslih osoba. Strašno je kada to neko ne razume. Naročito neko na tako odgovornom mestu kao što je to patrijarhsko.

Ima toga još, al mi je prosto zlo da o svemu tome pišem, i ovo je više nego dovoljno. Naročito kad se za kraj ostave reči patrijarhove: "zar ste toliko zaslepljeni svojom pohotom i egoizmom" Dakle, zaista...Za to i za sve ono gore citirano, ja bih samo jednu reč imala – besprizornost. 
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
tuga veća od sveta i svemira laguna knjige Tuga veća od sveta i svemira
09.05.2023.
Prvo bude ona plava crta, plava kao duboko more, crta u ekrančiću i pasulj u stomaku. Taj pasulj prikačen za tebe i još uvek ravan stomak, i neverovanje da je stanje drugo, sasvim drugo. Onda rastu...više
više
u našoj kući smo se bojali noćnog zvonjenja telefona laguna knjige U našoj kući smo se bojali noćnog zvonjenja telefona
11.04.2022.
Ovo pišem jer tuga za rudarima traje koliko i dani žalosti. Ako ih uopšte ima. Jer oni budu vest u dnevnicima, u kojoj nad sanducima stoje žene u crnini, povezanih glava crnim maramama i gluvo plaču...više
više
deca se prepadnu na pomen lektire laguna knjige Deca se prepadnu na pomen lektire
12.07.2021.
Jedna od najčešćih rečenica, koja se čuje u vreme beogradskog Sajma knjiga, je: „Ljudi danas ne čitaju dovoljno“. Posebna briga se, tom prilikom, usmerava na mlađe naraštaje, brigom:...više
više
zovem se baba laguna knjige Zovem se baba
22.01.2021.
Unapred vam se izvinjavam, trebalo je danas da vam napišem drugi, korisni i odlični savet doktora Keniga, ali ne mogu. Probala sam, al mi ne ide, to će morati da čeka još nedelju dana, jer jedino...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
knjige koje postaju filmovi laguna knjige Knjige koje postaju filmovi
22.08.2023.
Biti pisac iziskuje obilnu i neograničenu maštu. Svet koji pisac stvara je slobodan, pun imaginacije i često se graniči sa ludilom. Protagonistkinja romana „Buka“ stvara upravo jedan ovakav...više
više
kraj zmajeva neispričani prolog bajke nad bajkama  laguna knjige Kraj zmajeva: Neispričani prolog „Bajke nad bajkama“
27.12.2022.
Kao praznični dar čitaocima, poželeo sam da konačno objavim i ovaj neispričani prolog trilogije Bajka nad bajkama. Sve se dešava dugo pre događaja opisanih u pripovesti koju ste čitali ili ćete...više
više
u vrhovima top lista laguna knjige U vrhovima top-lista
19.08.2022.
U subotu se navršava godinu dana od izlaska objedinjenog izdanja „Bajke nad bajkama“, štampanog ćirilicom, sa tvrdim koricama i mapom u boji. Veći deo tog vremena knjiga je provela na...više
više
tajne bajke nad bajkama  laguna knjige Tajne „Bajke nad bajkama“
29.07.2022.
Iako danas pišem o stvarima skrivenim u vidljivom tekstu knjiga, ipak vam neću pričati mnogo o slojevima naracije koji postoje na mnogim mestima u svakoj od tri knjige serijala Bajka nad bajkama. Unajkraće,...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.