Marginalna priroda kratke proze u našoj produkciji ne menja se već godinama, a njena pozicija tek ponekad može da parira romanesknim naslovima koji su favorit publike, ali i urednika i kritike. Ovakva situacija nije rezervisana samo za naše podneblje, i stoga uvek raduje pojava pripovednih naslova koji se konceptom, širinom i, pre svega, kvalitetom istaknu u romanocentričnom miljeu. Prošlogodišnja zbirka priča „Fikcija“ Ivane Bodrožić jedno je od takvih dela, a njeno srpsko izdanje pokazatelj je aktuelnosti ovih priča i van primarnog čitalačkog okvira.

Potrebna je izuzetna predavačka i spisateljska veština da se obimna tema o svim aspektima života antičke Grčke smesti u format priručnika ili uvodnika. Posvećujući svako poglavje jednoj sferi antičke grčke kulture, autorka Eli Makin Roberts pruža savremenom čitaocu osnovne podatke o filosofiji, umetnosti, književnosti i estetici, religiji i mitologiji, komunikacijama, društvenoj hijerarhiji, poljoprivredi i zakonima. Dotičući u svakom poglavlju neminovno i detalje iz istorije privatnog života antičkog čoveka, osvetljava i svakodnevicu koliko je moguće na razdaljini od nekoliko hiljada godina.

Ako bi utisak o knjizi „Ukus sunca“ Vesne Stanišić trebalo svesti na reč-dve, onda bi on glasio blistavo i strašno, kako je Bekim Fehmiju, jedna od mnogobrojnih žrtava mraka i destrukcije koje su devedesetih ovladale prostorima Jugoslavije, nazvao svoju autobiografiju. Ili, preciznije: strašno i blistavo, jer Vesna Stanišić je, suprotno velikom glumcu, smogla snage da se izbori sa zlom, da iznova, kao feniks, uspostavi ličnu i porodičnu harmoniju i ostvari se kao umetnik.

Nedavno smo, analizirajući strip album „Vetrovi zla“, po istoimenom romanu Branislava Jankovića, primetili da je Milan Uvrtačev (crtež i scenario), efektnu montažu tabli i svoju crtačku izražajnost, prekinuo, u nekoliko navrata, „sažimanjem priče“, dajući ovom, u osnovi, stripu karakteristike „ilustrovane knjige“, gušeći ga preteranim tekstom, što je za ljubitelje ovog medija zamorno.

Nakon što smo ove godine već [SS1] posetili knjižaru Morisaki, Laguna nas ponovo vodi u daleki Japan, ali ovoga puta u obilazak „Male cvećare u Tokiju“. Ako vas na kupovinu ove knjige Jukihise Jamamotoa nisu navele predivne korice, onda sasvim sigurno jeste njen nadahnjujući sadržaj koji slavi život, prijateljstvo, trud i dobrotu, jer kao što piše ispod naslova – „gde cveće cveta, cveta i nada“.

„Život ima kraj. Ljubav nema.“ Malo je rečenica koje toliko verno opisuju jednu knjigu kao što ove opisuju „Krojačevog sina“.

Knjiga „Okean: Poslednja divljina na Zemlji“ čiji su autori ser Dejvid Atenboro (1926) i Kolin Batfild (1973) predstavlja delo koje objedinjuje više od sedam decenija istraživanja, pripovedanja i svedočenja osvetu prirode. Ovo je trideseta knjiga u bogatoj Atenborovoj bibliografiji, ali i upozorenje i poruka nade za budućnost planete.

Čim nam se na prvim stranicama knjige „Užasna blamaža od života Loti Bruks“, kojom započinje serijal književnice Kejti Kirbi, predstavi njegova naslovna junakinja, čitalac stiče utisak kako se sa njom odnekud već sasvim dobro poznaje.