Liz Pišon: Znatan deo onoga o čemu pišem doživela sam kad sam bila mala

Liz Pišon, autorka bestseler serijala o Tomu Gejtsu, govori o trinaestom nastavku priče o dečaku koji obožava da žvrlja.

Foto: Ella Pichon-Flannery

„Pravo da vam kažem, prethodni period bilo je najnapornije, ali ujedno i najzabavnije razdoblje u mom životu“, kaže Liz Pišon. Od objavljivanja prve knjige „Moj savršeni svet“ 2011. godine, ovaj duhoviti serijal za školarce, koji prati život i avanture jednog dečaka, prodat je u čak 3,2 miliona primeraka samo u Velikoj Britaniji.

U „Epskoj avanturi“, trinaestoj po redu, Tom Gejts bolje upoznaje baku i deku sa mamine strane, likove koje je autorka u priču uvela u prethodnom delu. Na to kaže: „Shvatila sam da sam mnogo pisala o tatinim roditeljima, koje Tom zove Fosilima, dok sam maminu stranu porodice zapostavila jer su bili na putovanju. Sada mnogo toga novog otkriva o njima, a nadenuo im je i nadimak – Smežuranci.“

Tomova porodica odlučuje da krene na izlet, čemu se on veoma raduje, ali, naravno, ništa ne ide onako kako su zamislili. Autorka objašnjava: „Tom očekuje pravu avanturu, ali na kraju završe u veoma tmurnom zamku, gde im je zabranjeno da bilo šta diraju i da se slobodno kreću, a uz to je sve preskupo... A onda se još i izgube u lavirintu.“

Da stvari budu još gore, porodični izlet poklapa se sa tropskim diskom koji se održava u Tomovoj školi i kojem su se svi njegovi prijatelji veoma radovali. Iako je planirao da im se pridruži po povratku sa izleta, Tom je zaspao na putu kući, porodica se zaglavila u saobraćaju, i tako je na kraju propustio čitavu zabavu. „Katastrofe se samo nižu jedna za drugom“, potvrđuje autorka.

Okosnicu serijala o Tomu Gejtsu čine crtice iz svakodnevnog porodičnog života za koje Liz Pišon inspiraciju često pronalazi u sopstvenom detinjstvu i iskustvima iz prošlosti. Ona kaže: „Znatan deo onoga o čemu pišem i sama sam doživela kao dete. Razmišljam i o stvarima koje su radila moja deca, stalno osluškujem tuđe razgovore i beležim zanimljivosti iz novina, kao i ono što zapazim u druženju sa decom tokom poseta školama.

Čini se da upravo takav realističan pristup nailazi na odličan odziv kod čitalaca. „Deca se u velikoj meri poistovećuju sa Tomom, njegovim školskim dogodovštinama i porodičnim odnosima. Čak mi i roditelji kažu da prepoznaju mnoge od tih sitnica o kojima pišem – svima su nam dobro poznate iz svakodnevnog života.“

Knjige o Tomu Gejtsu privlačne su i zbog toga što autorka na živopisan način spaja tekst ispisan različitim fontovima sa ilustracijama. Ona kaže: „Dok sam osmišljavala izgled crteža, zamišljala sam Toma kako žvrlja po svesci na času. Obradovalo me je kada sam shvatila da deca vrlo lako mogu da kopiraju te ilustracije, iako mi to prvobitno nije bilo u planu. Tako knjige postaju i njihove, jer u njih unose deo sebe.“

Dobitna kombinacija

Liz Pišon od svake stranice pravi malo umetničko delo, često istovremeno razvijajući ideje za tekst i ilustracije. „Želim da moje knjige na neki način imaju ’šmek’ slikovnica. Radila sam na mnogim slikovnicama i uvek mi je bilo žao što knjige za stariji uzrast nemaju više crteža. Ilustracije pomažu u pripovedanju i oživljavaju priču. Pošto obožavam stripove, pomislila sam da bi bilo zabavno da te elemente unesem i u svoje priče.“

Među vizuelnim dosetkama u ovoj knjizi nalazi se i jedna potpuno prazna stranica, jer Tom koristi hemijsku olovku za tajne agente, čiji se trag može videti samo pod ultraljubičastim svetlom. „To mu je, naravno, poslužilo kao izgovor da se pretvara da je uradio domaći zadatak, ali da nastavnik ne može da ga vidi jer nema odgovarajuće svetlo.“

U ovoj knjizi Tom odlazi i na šišanje. Na početku priče ima predugu kosu, da bi ostatak knjige proveo sa isuviše kratkom frizurom. „U društvu je obe bake, a frizerka mu skuplja kosu u malu punđu. Pritom sedi tik uz izlog pored kojeg prolaze njegovi drugari iz škole. Neviđeni blam!“

Autorka naglašava da je njena izdavačka kuća Skolastik veoma fleksibilna i da joj pruža slobodu da se igra sa sadržajem. „Stalno dodajem različite sadržaje na kraju knjiga – sitnice koje deca mogu sama da naprave, kvizove ili zagonetke – a izdavač to uvek podržava. Pravi smo tim.“

Liz Pišon često dobija pohvale roditelja, ali i dece, jer svojim serijalom uspeva da privuče čak i mališane koji nerado čitaju. O tome kaže: „Iako mi to u početku nije bila namera, zahvaljujući dodatnom vizuelnom elementu, deca koja ne vole da čitaju dugačke tekstove ili imaju poteškoća sa koncentracijom smatraju ove knjige prilično lakim za čitanje.“

I ovaj aspekt knjiga delimično je inspirisan ličnim iskustvom autorke. Iako joj disleksija nikada nije zvanično dijagnostikovana, njen sin je ima, a i sama kod sebe prepoznaje mnoge njene simptome. Veruje da je upravo to jedan od razloga zbog kojih je njen rad toliko vizuelan i dodaje: „Zbog toga nikada nisam ni pomišljala da ću pisati knjige. U školi sam volela da pišem priče, ali kada vam pravopis i gramatika ne idu od ruke, lako izgubite volju i prosto zaključite da pisanje nije nešto čime možete da se bavite.“

Umesto toga, Liz Pišon je studirala grafički dizajn, a potom počela da se bavi ilustracijom za časopise i dizajniranjem različitih proizvoda, poput majica, omota za ploče i čestitki. Izdavači su je angažovali da ilustruje slikovnice za bebe i malu decu, a ubrzo je počela da razmišlja i o pisanju sopstvenih slikovnica jer, kako kaže, „kada ste samo ilustrator, uvek morate da čekate da vam neko drugi pronađe posao“. Njena druga slikovnica, „Moj stariji brat, Boris“, osvojila je srebrnu nagradu Nestlé Smarties Book Prize, što joj je ulilo samopouzdanje potrebno za dalji književni rad.

Ulazak na velika vrata

Liz Pišon je priču o Tomu Gejtsu prvobitno zamislila kao slikovnicu, ali kako je razvijala njegov lik, postajalo joj je sve jasnije da je priča namenjena starijoj deci. Promena pristupa pokazala se kao pravi potez. „Nakon što je rukopis poslat izdavačima, u roku od dve nedelje dobila sam odgovor od njih sedmoro, što mi se nikada ranije nije dogodilo. Prvi put sam pisala za taj uzrast i bila sam presrećna kada sam dobila ugovor za tri knjige.“

Saradnja se nije završila nakon prve tri knjige. Liz Pišon, koja je 2017. godine imala čast da bude zvanična ilustratorka jubilarnog, 20. Svetskog dana knjige, potpisala je ugovor kojim se obavezala da će nastaviti da piše knjige o Tomu Gejtsu do 2019. godine.

Iako je serijal o Tomu Gejtsu doživeo i animiranu televizijsku ekranizaciju, a njegova autorka učestvovala na brojnim književnim turnejama, Liz Pišon kategorički odbacuje mogućnost da Tom ikada odraste. „Njegovim odrastanjem promenio bi se i čitav niz problema sa kojima se suočava“, objašnjava ona. Ipak, dodaje: „Razmišljala sam o tome da opišem period kada je bio mlađi, pa ću možda u budućnosti pokušati da napravim slikovnicu o tome kako je upoznao svoju ekipu. To bi moglo da bude baš zabavno. Dokle god budem imala dobre ideje i dok deci bude zanimljivo, verujem da će biti prostora za nove knjige.“

Autor: Kerolajn Karpenter

Izvor: thebookseller.com

Prevod: Kristijan Vekonj