Dobro došli u drugu sezonu podkasta „Bukmarker“! Knjige i pisci su ponovo u krupnom kadru! Kamere upaljene, a autori spremni da vam otkriju tajne iz svoje radionice!

Liz Pišon, autorka bestseler serijala o Tomu Gejtsu, govori o trinaestom nastavku priče o dečaku koji obožava da žvrlja.

Ljiljana Šarac rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću Lasta kao novinar, urednik Revije Lasta i PR. Nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je „Smederevskog Orfeja“. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama „Lutka učaurene duše“ 1997. godine. Među njene najuspešnije i najčitanije romane spadaju: „Opet sam te sanjao“, „Gde sam to pogrešila“, „Zid tajni“, „Zlatna žila“, „Starija“, „Dok svetac bdi“, „Buket žutih ruža“… Dobitnica je prestižne nagrade „Beogradski pobednik“ (2019). Član je Književnog kluba Čukarica. Od 2020. član je Udruženja književnika Srbije.

Već po naslovu „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ (Laguna, 2026) jasno je da se Ante Tomić, plodonosni pisac, scenarista i kolumnista Jutarnjeg lista i Velikih priča, bogato razmaštao odvodeći nas u davnu prošlost, u dane vojevanja navodnog velikog junaka iz naše istorije, kako bi otključao intrigantnu temu o identitetu i nama samima, o korenima onoga što živimo danas. Kraljević Marko je tako u romanu zapravo jedan od imitatora čuvenog vojskovođe, koji je uspeo ubediti narod da je najbolji od svih, da bi sled događaja pokazao upravo suprotno. Ali nije važno šta se zapravo desilo, već kako istorija pamti priče.

Poznati srpski novinar i publicista Nenad Novak Stefanović decenijama je prisutan na našem medijskom nebu. Bio je urednik kultnih magazina Duga i Krug i koautor je dokumentarnog TV serijala „Peti oktobar – poslednja revolucija u Evropi“. Poslednjih godina zapažen je kao autor bestseler romana i publicističke proze: „Darovi mrtvih“ (1988), „Pokrštavanje petokrake“ (1994), „Jedan svet na Dunavu“ (1996), „Zemlja u koferu“ (2007), „Doktor sluša sving“ (2009), „Svetlarnik“ (2013), „Ubistvo u Kapetan Mišinoj“ (2016), „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda“ (2017), „Muzeopisi“ (2018), „Jedno ubistvo u Patrijaršiji“ (2018), „Beograd kroz ključaonice 100 kuća“ (2019)… Knjige su mu prevođene na engleski i nemački jezik.

Slavica Mastikosa u novom romanu „Ptica koja pamti nebo“ otvara slojevitu priču o porodičnim tajnama, sećanju, odlascima i hrabrosti da se suočimo sa istinom. Inspirisana životnim pričama, a oblikovana iskustvom života između Srbije i Nemačke, autorka kroz sudbine svojih junaka ispituje šta sve čovek nosi iz zavičaja – čak i kada ga put odvede daleko. Mastikosa, koja u svom stvaralaštvu spaja medicinsko iskustvo, humanitarni rad i književnu posvećenost čoveku, za medijski portal Rasejanje.info govori o romanu u kojem se prošlost ne zaboravlja, već tiho nastavlja da oblikuje sadašnjost.

Njegov roman „Polje meduza“ osvojio je prvi Zlatni triler kod nas i ušao u uži izbor za najznačajniju nagradu za književni triler u Francuskoj... Ladies and gentleman – Oto Oltvanji!

Povod za kratak razgovor sa Katarinom Mitrović jeste knjiga „Vladarke iz praiskona“, o najstarijim srpskim kneginjama, županicama i kraljicama.