Snaga žene

Atraktivnog izgleda, ekonomski nezavisna, obrazovana, informisana, elokventna, sportski tip, poseduje pasoš pun pečata, univerzitetsku diplomu i slobodno govori o svojim ljubavima... da li takva žena privlači ili odbija muškarce i zašto je često sama...

 

MORAO JE DA POBEGNE

 

Ne znam da li sam teže podnosila svoje neuspešne veze, njihove završetke ili samotne periode koji bi nakon toga usledili. Ipak, nikada nisam oskudevala u ljudima koji bi se našli u blizini da me uteše. U prvim redovima uvek su se zaticali najbolji drugovi, dobri paževi koji su upravo u tešenju dobijali priliku da svoju, druženjem izmučenu ljubav, konačno obelodane. Ne poričem da su neki od njih, u danima moje tuge, ozbiljno profitirali... Zatim su tu bile najbolje drugarice koje su konačno došle na red, po pravilu zapostavljene u danima ljubavnog procvata i romantike. Odmah iza njih nalazila se rodbina «koja ga je taman prihvatila, a njega već nema više...». Svi su me tešili istim rečima, a najbolje je palila čuvena rečenica koju sam kasnije ja koristila tešeći druge...

«Nije te zaslužio. Muškarci se plaše jakih žena. Morao je da pobegne».

 Groteskna slika – ja sedim uplakana, zarozana, posivela, bezvoljna i sumnjam u sve svoje dobijene darove i talente, ali odmah poverujem da je to istina: morao je pobeći od superiorne i jake žene – mene. Posle sam uvidela da se ta rečenica govori svim ženama i sve poveruju baš kao i ja. Znači, verujemo da smo jake... Pa, da vidimo...

 

 

SNAGA ILI PRIKRIVANJE SLABOSTI

 

U mom slučaju, a verujem da je tako i inače, demonstracija sile i snage dešavala se uvek iz samo jednog razloga: želje da prikrijem svoje slabosti... Vremenom sam razvila marketinške trikove i uspevala da stvorim iluziju snažne i nedodirive ličnosti – jake žene koje su se muškarci plašili... Povremeno sam uspevala i samu sebe da ubedim... tada sam i bez visokih potpetica i stasom i glasom dominirala... Ali, da li su se stvarno plašili, ili su otkrili prevaru pa se razočarali. Ne zato što imam slabosti, već zato što moram da ih skrivam... time sam unižavala njih, ljubav koja se razvijala, poverenje koje smo sticali... Protivnika nikada ne treba potceniti. Partnera pogotovo.

Bila sam maratonac u raspravama koje ne vode nikuda, a ipak se nalaze na stazi bez povratka... Popuštanje u razmiricama (lepa reč za svađe i okršaje) nije dolazilo u obzir ni sa jedne strane... uobrazili smo da su svađe poligon za ispoljavanje intelektualnih sposobnosti i govorničkog dara... i naravno.... izdržljivosti. Bile su potrebne decenije da shvatim da se noć može mnogo lepše iskoristiti..., da će mi jednog dana sigurno biti žao što se, umesto nadgovaranja, nismo više ljubili... Iznenada,  dogodilo se otkriće i moja prva prava pobeda: u žaru borbe do poslednjeg daha, baš kada je došao red na mene, progutala sam sopstvene reči (malo teže, doduše), ustala lagano, sela pored njega i nežno ga poljubila. A potom, iskreno izgovorila: «Volim te, neću više da se svađamo.» Jer to je bila istina koja se nije dovodila u pitanje. Verovatno je ova ženstvena i neočekivana reakcija učinila da se moj partner oseti snažnim i važnim muškarcem..., tek, ubrzo potom, jahali smo na vrelim talasima čulne ljubavi... Pobednik situacije, to jest ja, višestruko je nagrađen, a i ostali učesnici događaja nisu zažalili...

 

ISKRENOST KAO PREČICA

 

Interesantno: kad sam bila mala, učili su me da ne treba lagati, da se svaka laž razotkrije, da će mi, ako lažem, porasti nos i noge ostati kratke..., a onda se jasno sećam rečenica: «Nemoj baš uvek da govoriš istinu», «bisere ne treba pred svinje bacati» , «iskren i glup dva brata rođena», «moraš biti tajanstvena (maskirana, lažna, neiskrena, neko ko u stvari nisi..., prosto se nameću sinonimi), da bi te muškarci cenili». Prođe život dok čovek nauči kako treba da se ponaša... Lutala sam između svih stečenih saveta i iskustava, slepa za boje kojima se boje laži: kažu da su dozvoljene  «bele», a znamo da Eskimi razlikuju tri stotine nijansi ove boje... Dešavalo se da moj partner bude daltonista, pa laž dobije mnogo veći značaj i nepotrebnu dimenziju... tako sam, vremenom odustajala od laganja i otkrila neverovatnu lepotu i snagu istine. Koliko god bilo nelagodno ili teško, izgovorena, istina je počinjala da deluje na neki sopstveni način, popravljajući ono što se može popraviti, a trajno rušeći stvari koje je trebalo srušiti. Život je kratak da bismo ga provodili u kalkulisanju i stalnom premeravanju situacije. Iskrenost nam štedi vreme, produbljuje odnose i ljubav  i predstavlja istinsku snagu i nova vrata slobode.

 

 

ŽENSKI PRINCIP

 

Nekada je snaga upravo u tome - ne upotrebiti je. Sigurna sam da sve želimo «prave» muškarce pored sebe i zato, ponekad, čak i kada se osetimo superiornije treba da im dozvolimo da budu vođe, za kojima toliko žudimo... Neki od njih se možda neće odmah snaći u toj ulozi, ali pošto je i oni žele koliko i mi, rezultati će se kad tad pojaviti... Muško-ženski poredak  postoji protivno emancipaciji... Ravnpravnost je pogrešno protumačena...

Svojim vrlinama, sposobnostima i uspesima ne bi trebalo da mašemo kao osvojenim trofejima u napetom takmičenju sa muškarcima, jer smo se upravo zbog njih trudile da postanemo lepe, sposobne i uspešne... pa kada im to tako i predstavimo, sigurna sam da neće pobeći...