Namerna slučajnost

Poznati šahisti su bili Šahović, Matulović, Matanović... Bio je sekretar za finansije Ubiparić, predsednik Vlade SFRJ Bijedić a potpredsednik Sirotković...

U velikoj šalterskoj sali otegla su se tri reda. Z. je u jednom od tih redova, čeka već dva sata i čini mu se da nikad neće doći do šaltera.

Ljudi oko njega su nervozni, nestrpljivi, umorni... Izašao je novi zakon i bilo je potrebno da se izvade nova uverenja. Većina čekača prekraćuje vreme komentarišući političku situaciju u zemlji, predstojeće izbore, stanje dinara, rast cena, nezaposlenost... Z. se ne meša u razgovore iako je to idealna prilika da naglas iskali nezadovoljstvo i mučninu koju oseća.

– Au, prijatelji, šta je ovo? Dok dođemo na red promeniće se i ovaj zakon pa ćemo onda morati sve Jovo nanovo – gunđa stariji čovek.

– Nemojte da baksuzirate, gospodine! – kiselo se osmehne mlađa žena.

– Ništa ja ne baksuziram, gospođo! Vi očigledno niste čuli za ,,Prvo pravilo šalterologije” koje glasi: što je hitniji razlog zbog koga neko čeka u redu, sporiji je činovnik na šalteru.

– Istina, gola istina – uzdahne sredovečni čovek. – Ovo ovde je živi dokaz!

– Jeste – nastavlja stariji čovek – postoji i „Prvi amandman” na „Prvo pravilo šalterologije” koji kaže: drugi red uvek napreduje brže!

Svi iz tog reda diskretno bacaju poglede na susedni, koji zaista vidno napreduje u odnosu na njihov. Vidi se, po izrazima lica, da bi svi rado prešli u taj susedni red ali da se snebivaju da to i učine.

– Znam tačno o čemu sada mislite! – uzviknuo je stariji čovek. – Rado biste prešli u susedni red, ali to je zato što ne znate da postoji dokazano pravilo koje glasi: čim pređete u brži red, on postaje sporiji od onog koji ste napustili!

Nastala je tišina uz uzdahe i pojačanu nervozu. Svako je ostao u svom redu a stariji čovek nastavio je da vergla:

– Sve sam ja to godinama proučavao! Mogao bih da magistriram redologiju! I sve te zakone, od onog Selektivne šalterske gravitacije pa do Marfijevog koji mi je postao neka vrsta životne filozofije! Svaka slučajnost nije slučajna nego namerna! Ajde, neka mi neko kaže zašto se državni sekretar za energetiku zove Mrakić? Kako to da se osoba koja vodi Nuklearne objekte Srbije zove Uranija? Zbog čega je šef vatrogasaca Palikuća a penzionera Krkobabić?

Z. je pogledao na zidni sat a potom i na svoj ručni. Razlika je bila čak sedam minuta. Duboko je uzdahnuo.

– A čujte Segalov zakon: Čovek sa jednim časovnikom zna koliko je sati, ali čovek sa dva časovnika nikad nije siguran! – bio je neumoran stariji čovek.

U neko doba, Z. je najzad stigao na red, a posle sat vremena sedeo je u svom stanu na kauču ispred televizora i daljinskim upravljačem nervozno smenjivao programe. Nizale su se vesti, političke emisije ili intervjui sa javnim ličnostima. Pošto je sve to čuo već nebrojeno puta, utišao je ton i posmatrao samo grimase i gestikulaciju ljudi koji su govorili. U donjem uglu ekrana pisala su njihova imena i prezimena, što je posebno počelo da mu obuzima pažnju te je zato opet pojačao ton. Govorilo se o stanju energetike a učesnici u razgovoru bili su: Mrakić, Uranija, Štetić, Ledenica...

Z. se setio starijeg čoveka koji je, u onom puževskom redu, neumorno govorio o tim ,,namernim slučajnostima” i kako su se svi grohotom nasmejali kad su saznali od šalterske službenice, kad ga je prozvala, da se preziva: Kenjalo!

Setio se nastavka razgovora u kome su svi počinjali da se prisećaju neverovatnih slučajnosti oko raznih prezimena. Poznati šahisti su bili Šahović, Matulović, Matanović... Bio je sekretar za finansije Ubiparić, predsednik Vlade SFRJ Bijedić a potpredsednik Sirotković... Kako objasniti da je direktor Zoo-vrta niko drugi nego Vuk, da se čuveni bodi-bilder preziva Čelik, stručnjak za ustavno pravo Nakarada...?

Ustao je i otišao u kuhinju. Frižider je bio prazan. Na šporetu je stajala šerpica sa dva kuvana krompira. Seo je za sto na kome je stajala hrpa neplaćenih računa. Na svakom od njih bilo je njegovo ime i prezime: Zlatko Srećković.

Zurio je u svoje ime i pitao se zašto u njegovom slučaju nije bilo nimalo ,,namerne slučajnosti”.

www.ivanamihic.com