Sedim u toploj planinskoj kući i puštam da me hipnotišu belina nove stranice u kompjuteru, krovovi kuća i pahulje koje padaju kao da je neko protresao jedan od onih staklenih, poluloptastih suvenira sa snegom. Uskoro ću otići u dugu šetnju šumom u kojoj sam juče videla dva Bambija i slušala škripu ogoljenih stabala čije krošnje više nemaju čime da se suprotstave vetru. Srećom, bio je uviđavan, pomerao ih je kao da se igra, poštujući njihovu krtost i ranjivost.

Verujem da ima mnogo onih koji bi se ovakvom snežnom prizoru radovali, naročito ako ih, promrzle nakon šetnje, dočeka miris drveta u kaminu i čaša kuvanog vina. Kada bih bila toliko naivna da poistovetim ljubav sa uživanjem, poverovala bih da svi oni koji se raduju prirodnim lepotama i beleže ih svojim digitalnim aparatima i kamerama, vole prirodu. Da svi oni kojima se miris borova lepi za nozdrve dok se na skijama spuštaju niz uređene staze ili oni kojima fini pesak prijanja za preplanulu kožu dok posmatraju razlivanje boja Sunca pri zalasku, jesu isti oni koji će Prirodi priteći u pomoć, koji će je voleti, paziti i štititi od svega i svih, a najpre od njih samih.

Otuđenog od samog sebe, ne možemo kriviti Čoveka što se otuđio od svih drugih živih bića, pa i od same roditeljke, divne i podatne planete Zemlje. Ne možemo ga kriviti prvo zato jer smo i sami od koje čega otuđeni, a drugo i zato jer od okrivljavanja nema vajde, samo novi razdor, nove krivice i posustajanja. Ali, možemo ga pozvati da se probudi, možemo ga podstaknuti ličnim primerom ili podeliti s njim buku ekološkog alarma koji se sve učestalije pali i podseća da je vrag odneo šalu i da zvoni na uzbunu.

Iako za otuđenje i njegove brojne posledice radije krivimo savremene tehnologije, svetsku krizu i iznenadne terorističke napade, istina je da je ono uvek posledica našeg izbora i nedostatka Ljubavi. I kao što su nam ostale ljubavne veze i odnosi često bazirani na postizanju užitka, zadovoljenju interesa i drugim neosvešćenim motivima, tako je i naš odnos prema Izvoru života sveden na brojna potraživanja bez potrebe za davanjem, bez aktivne brige za njegovim obnavljanjem.

Ljubav je aktivna briga za život i razvitak osobe koju volimo.

Ljubav je umeće. Dobro naučiti ovo umeće, najvažnija je stvar na svetu.

Ljubav nije primarno odnos prema jednoj osobi; to je stav, orijentacija bića prema svetu kao celini, ne samo prema jednom objektu. - Erih From

Moguće da je prevshodno potrebno podesetiti se da je Zemlja živo biće. Snažno i nežno u isti mah, silno i krhko istovremeno, moćno i nemoćno u istom trenu, ograničeno u prostoru i vremenu, podložno regenerisanju i iscrpljivanju, i satkano od svih drugih suprotnosti od kojih i vi i ja i svaka stvorena tvar od pamtiveka. Ali čovek je gord i veruje da je on taj koji postojanju daje smisao. Ne shvata da ni Univerzum, ni godišnja doba, ni zemljina teža, ni snegovi ni kiše, ni suše ni poplave, nemaju razlog, niti svome postojanju traže opravdanja. Oni Jesu. I tiho i nenametljivo žele da nas nauče tome. Šapuću nam: "Gde je sve ono što si zaboravio da si bio?
Gde je sve ono što si sad, a ne znaš da to jesi? Gde je sve tvoje svaki put kad ga tražiš?
O, kako ste u zabludi
da ništa bez vas nije dovoljno živo.
Hajde, ugasite sveću:
ono što je u mraku - i dalje traje.” – Mika Antić, Mit o ptici

I kao što ne možemo voleti nekog dok ne volimo sve, jer Ljubav je nedeljivo stanje, Ljubav je svest o Jednom i o uzajamnoj povezanosti, tako ne možemo poštovati ni jedno živo biće dok ne shvatimo da je Biće sve i da se ono ogleda u svemu što postoji, u svemu što nas okružuje.

Poštujete vašu majku, a ne i Zemlju koja vas je stvorila? Volite vaše dete ali ne i drveće koje je vaša Majka zemlja porodila? Ili, možda volite samo ono što vam se dopada ali ne i snažne vetrove, niske temperature i neposlušne vodene tokove? Zar mislite da je ljubav voleti samo ono što vam se dopada? Zar se niste priklonili ideji sopstvene nesavršene savršenosti? I na kraju, zar nema ni malo vaše odgovornosti, vašeg učešća u pojavama od kojih imate više štete nego koristi?

Daleko sam od ponašanja kojem ne bih pronašla zamerke. Ali se zato, sve manje ljutim na druge. Pa tako i na Zemlju koja se brani podrhtavanjem, koja izražava svoj bunt neočekivanim i nepredvidivim ponašanjem. I znam da moje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo time, neće ništa promeniti. Promene mogu doneti samo moja Ljubav i dela koja iz nje potiču.

Možete razmišljati i sasvim praktično: koliko ja pazim tebe, toliko se mogu nadati da ćeš i ti mene. Koliko je brinem o tebi, toliko mogu očekivati da ćeš brinuti i ti. Koliko je moj interes da budeš zdrava, lepa i plodna, toliko se moram potruditi da te takvom održim. Ne zbog Tebe, Plava planeto, već zbog sebe i svog interesa.

Možete, dakle, razmišljati i tako. Sve je bolje nego dići ruke i skinuti brigu i odgovornost sa svoga vrata.

Ipak, sigurna sam da znate i sami: Najlepše je kada je iz Ljubavi!