Sve što smo prećutali

Sve što smo prećutali,

18.03.2012.

Sjajno.

Sve što smo prećutali,

18.03.2012.

Mark Levi, poput Gijom Muso, vodi nas u svet mogućeg i nemogućeg, a opet, na neki čudesan način, prihvatljivog. Smeh, suze, ljubav, tuga, kajanje, nada, opraštanje, probuđeni snovi, vera da je sve moguće, da drugu priliku imamo sve dok smo živi ... samo su neki od opisa ličnog doživljaja tokom čitanja ove fantastične knjige. Nadam se da ćemo, uz pomoć Lagune, uskoro biti u prilici da čitamo još neku knjigu ovog fantastičnog pisca, velike mudrosti i bogate mašte, koji svojim delima čini da se probudimo iz učmalosti svakodnevnice, preispitamo svoje stavove i s novom verom i nadom zakoračimo u nastupajući dan. Hvala Marku Leviju na ovom delu i hvala Laguni što je izdala ovu knjigu.

Sve što smo prećutali,

12.03.2012.

Ako ste se ikada zapitali da li postoji druga šansa za sve što smo propustili, za sve neizgovorene reči i one koje smo izrekli, a zažalili zbog njih, ovo je roman za vas. Čitajući prve redove, ne slutimo kuda će nas pero proslavljenog francuskog pisca odvesti - sprečeno venčanje, preminuli otac koji se misterizono pojavljuje, putašestvije oca i ćerke od Montreala, preko Pariza do Berlina, a kao kulminacija poznati lik mladića sa portreta. Ovaj roman otvara još jednom večitu temu koliko istorijske prilike i klasne razlike mogu destruktiivno uticati na dvoje mladih. A ako dodamo da su u pitanju šezdesete godine, istočni i zapadni Berlin, Nemac iz istočnog Berlina i bogata studentkinja strankinja, onda dobijemo ljubavnu priču epskih razmera. Želite li da saznate kolika je moć roditeljske ljubavi, kolika je moć opraštanja i da li se mogu probuditi usnula osećanja stara 20 godina? Ne gubite ni časa, zgrabite roman i čitajte ga do zore.

Sve što smo prećutali,

11.03.2012.

Džulijin otac nije uvek bio tu za nju. Džulijin otac je svoje dete obasipao izgovorima. Džulijin otac je grešio i mislio da ima dovoljno vremena da ispravi svoje greške. Odjednom on prestaje da bude Entoni Volš i postaje Džulijin otac . I to onda kada umire. Kada izgleda da je kasno za sve. Međutim, na dan kada je trebala da započne nov život kao udata žena, ona će sahraniti oca…ali ipak započeti nov život, ali ne kakav je planirala. Ne dozvolite sebi da buduete poput Džulijinog oca, jer su male sanse da dobijete drugu priliku da ispravite stvari. Govorite onima koje volite koliko ih volite jer se može desiti da se jedno jutro probudite bez njih. Život je vreme koje teče i nikada se ne vraća, neke greške ne mogu da se isprave. Džulijin otac je imao sreće, mi nećemo. Ako ste roditelj, pazite šta govorite deci i trudite se da im pokažete koliko ih volite. Dok mi mislimo kako imamo još mnogo vremena, deca rastu i odlaze. Budite svesni da nemamo oniliko vremena koliko mislimo. Ovaj roman nam pokazuje koliko su bitne one reči koje olako ostavljamo za kasnije, oni izgovori za koje znamo da ne prolaze,ali ih ipak izgovaramo i mislimo kako ćemo sledeći put biti bolji. Šta ako ne bude sledećeg puta? Izgovorene reči ponekad jako bole, ali one neizgovorene preku srce poput žara,izgaraju ga ostavljajući samo kajanje za vremenom koje je prošlo i ne može se vratiti. Upravo to kajanje nas i sprečava da kažemo poslednje zbogom, zbog tih neizgovorenih reči toliko boli rastanak, jer nismo bili spremni, nismo sve uspeli da kažemo.

Sve što smo prećutali,

10.03.2012.

Džulijin otac nije uvek bio tu za nju. Džulijin otac je svoje dete obasipao izgovorima. Džulijin otac je grešio i mislio da ima dovoljno vremena da ispravi svoje greške. Odjednom on prestaje da bude Entoni Volš i postaje Džulijin otac . I to onda kada umire. Kada izgleda da je kasno za sve. Međutim, na dan kada je trebala da započne nov život kao udata žena, ona će sahraniti oca…ali ipak započeti nov život, ali ne kakav je planirala. Ne dozvolite sebi da buduete poput Džulijinog oca, jer su male sanse da dobijete drugu priliku da ispravite stvari. Govorite onima koje volite koliko ih volite jer se može desiti da se jedno jutro probudite bez njih. Život je vreme koje teče i nikada se ne vraća, neke greške ne mogu da se isprave. Džulijin otac je imao sreće, mi nećemo. Ako ste roditelj, pazite šta govorite deci i trudite se da im pokažete koliko ih volite. Dok mi mislimo kako imamo još mnogo vremena, deca rastu i odlaze. Budite svesni da nemamo oniliko vremena koliko mislimo. Ovaj roman nam pokazuje koliko su bitne one reči koje olako ostavljamo za kasnije, oni izgovori za koje znamo da ne prolaze,ali ih ipak izgovaramo i mislimo kako ćemo sledeći put biti bolji. Šta ako ne bude sledećeg puta? Izgovorene reči ponekad jako bole, ali one neizgovorene preku srce poput žara,izgaraju ga ostavljajući samo kajanje za vremenom koje je prošlo i ne može se vratiti. Upravo to kajanje nas i sprečava da kažemo poslednje zbogom, zbog tih neizgovorenih reči toliko boli rastanak, jer nismo bili spremni, nismo sve uspeli da kažemo. Kada bih samo mogla još jednom da ga zagrlim i kažem „Volim te“ ono „Zbogom“ bi bolelo mnogo manje...

Sve što smo prećutali,

09.03.2012.

Velika zelja i verovanje da se cuda ipak dogadjaju,su mi pomogli da posle osam godina braka dobijem sina a godinu dana kasnij i cerku.Na veliku zalost na prvi rodjendan moje devojcice umrla mi je majka.Citajuci ovu knjigu i dalje verujem u cuda jer sam na trenutak uspela da osetim miris kuhinje moje majke kada nedeljomo priprema porodicni rucak, pokusala sam da joj objasnim gde sam sve pogresila, koliko mi zao sto je nisam vise slusala...Kad god bih sklapala stranice knjige, ja sam jos dugo, dugo ostajala sa svojom majkom... Ogromno Hvala piscu ove knjige sto me je podsetio kako da na divan nacin vratim delic onoga sto sam vec mislila da sam izgubila.

Sve što smo prećutali,

08.03.2012.

Koliko puta sam mrzela kanilu zbog koje nisam mogla da čujem poslednje reči od tebe. Mrzela sam dane koje si proveo u dubokoj komi i molila se za tvoje zdravlje, tata. Koliko puta sam plakala kada sam želela svoju sreću da podelim i sa tobom, tata.Dala bih sve na svetu kada bih mogla još sedam dana da budem sa tobom, tata. Iako nismo ništa prećutali, posle ove knjige steže me u grudima dragi oče.

Sve što smo prećutali,

05.03.2012.

Mark Levi se u ovom romanu vraća fantastičnom svetu romantike koji ga je proslavio. Pisac sa kojim ljubav nikad ne umire. Pustolovina puna uzbuđenja, nežnosti i humora, koja čitaoca vodi u samu srž odnosa između oca i ćerke i priča nam o prvoj ljubavi – onoj koja nikad ne umire.

Sve što smo prećutali,

27.02.2012.

Ovakvu knjigu je trebalo dočekati. U životu ništa romantičnije nisam pročitao da sada. Pošto imam ćerkicu od pet godina posle ove knjige promenio sam ponašanje prema njoj. Nemoj te misliti da sam bio oštar roditelj a sada pamuk.Ne!!!!!Nego sam počeo da kroz igru otkrivam njenu ličnost plašeći se da ne budem kao Entoni Volš.Posle knjige zelim da svaki dan sa svojom ćerkom produbim odnos i ukažem joj na lepotu života.

Sve što smo prećutali,

24.02.2012.

Sta biste ucinili da zagrlite nekog ko vas je napustio zauvijek? Gdje biste otisli da se ponovo vidite sa svojim ocem, koji vam je nedostajao citav zivot? Da li imate potrebu da kazete sve stvari koje ste zeljeli reci ali niste, jer ste bili isuvise ponosni, isuvise povrijedjeni ili zato sto ste mislili da imate jos vremena? I kada jednom iznenada ta osoba nije vise ziva, da li biste prihvatili sansu da budete jos jednu sedmicu sa tom osobom da cujete njena objasnjenja i izgovore? Ovo je njezan i fantastican roman, koji ce vas prodrmati i natjerati da razmislite o odnosu sa svojim roditeljima. Ponekad roditelji rade sto misle da je korisno za njihovo dijete i cesto nesvjesno prave greske. S druge strane, djeca, krive svoje roditelje za te greske, za svoje neuspjehe i iskljucuju ih iz svojih zivota. Svi nasi roditelji zele da mi budemo bezbjedni i srecni, samo ne pronalaze pravi nacin komunikacije. Kraj je ove knjige je nevjerovatan. Levi nam pokazuje koje je napore ucinio otac da pomogne svojoj cekri da napravi pravi izbor. Nije vazno kako se osjecamo, ono sto nasi roditelji zele jeste da nas vide srecne. Dzulijin otac je pravi primjer toga. Dzulija na kraju shvata i oprasta, sto bi mi svi trebali. Postoje cuda, samo treba otvoriti oci i vidjeti ih.

Sve što smo prećutali,

24.02.2012.

Knjiga me je osvojila na vise nacina. Dopala mi se prica, topla i optimisticna, ideja o ljubavi koja ne blijedi godinama, sjajna improvizacija ocevog lika... Posebno mi se dopalo sto je dio radnje smjesten u Berlinu i sto sam i kroz ovu knjigu uspjela da osjetim onaj jedinstven osjecaj i miris mejsavine Istocnog i Zapadnog dijela grada. Knjiga, koju cu rado procitati ponovo, nakon izvjesnog vremena i sigurna sam da cu moci ponovo uzivati u njoj otkrivajuci detalje koji su mi u prvom naletu odusevljenja promakli...

Sve što smo prećutali,

24.02.2012.

SJAJNO !!!!!! Cita se u dahu, na momente sam zalila sto moram da je ispustim iz ruku da bih nesto zavrsila ! Nemam raazloga da je prepricavam, jer su to uradli pre mene, ali mogu da kazem da mi je zao sto nisam imala ovu knjigu pre 15 godina, mozda bih stigla da kazem majci koliko je volim. A jos vise bih volelela kada bih stvarno mogla da dobijem jos sest dana da budem sanjom ! Iskreno je preporucujm svima ! Ni jedan minut nema reprizu, a kamoli zivot !! Iskoristite svaki minut !!

Sve što smo prećutali,

20.02.2012.

Džulija je izgubila oca sa kojim nije bila previše bliska. Ona ne plače, ali ipak oseća prazninu. Sasvim neočekivano, otac pronalazi način da joj, čak iz groba, pruži priliku da čuje njegovu stranu priče i sazna šta je sve želeo da joj kaže, a nije našao vremena. Svako od nas nosi bar neki ožiljak iz prošlosti i često osetimo da smo hteli i mogli mnogo više, ali se nismo usudili. Levi nam priča priču o dve različite generacije i pokazuje kako su nedorečene stvari uticale na tok njihovih života i pripomogle otuđivanju. Ovo je roman koji će vas dirnuti i naterati da razmišljate o sopstvenom odnosu sa roditeljima, jer često ni oni ne pronalaze pravi način komunikacije i bez obzira što, kao što Džulijin otac kaže, žele da nam budu prijatelji, neko kome ćemo verovati i na koga ćemo se osloniti, često budu samo naši roditelji i ništa više. Sa svim vrlinama i manama, nesvesni svoje nemoći da nam se približe onako kako bi želeli. Ovaj predivan roman nam poručuje: ne plašite se da volite i da pokažete ljubav, da pokušate da razumete i da zamolite za oproštaj! Život je previše kratak, da bi nam prošao u tišini i nedorečenosti, zato iskoristimo na najbolji način vreme koje nam je preostalo! Najtoplije preporučujem!

Sve što smo prećutali,

18.02.2012.

Mislim da je stvarno divna knjiga.Veoma emotivna i puna prelepih dogadjaja.Mislim da ce citajuci je,svi uzivati.Puna prelepih osecanja,divna je i stvarno izuzetna. Sestra koja je procitala ovu knjigu rekla mi je da je u par navrata zaplakala.Stvarno prelepa knjiga inadam se da cete je svi procitati.

Sve što smo prećutali,

16.02.2012.

ovu knjigu preporucujem svima koji nisu otkrili pravi nacin da se oproste

Sve što smo prećutali,

16.02.2012.

Citajuci prve stranice pomislila sam da sam promasila zanr malo je falilo da ostavim knjigu. Ali stranu po stranu dodjoh do kraja. Retko ko se ne bi mogao poistovetiti sa njom. Svi negde zurimo, brzo zivimo. Jurimo za materijalnim dobrima a preskacemo neke bitne stvari u zivotu. Zapostavljamo drage ljude i ljutimo se bez velikih razloga a kada bez tih istih ostanemo kajemo se i zalimo. Trebalo bi svako da procita knjigu i zapita se da li je je rekao i ucinio sve sto treba jer ako precuti samo ce patiti i nositi taj teret na dusi ostatak zivota

Sve što smo prećutali,

16.02.2012.

Ako ste, kao i ja, ostali bez oca, knjiga ce vas dirnuti, a jos i ako niste prebolli prvu ljubav, knjiga ce vam pomoci da to ucinite.. Shvaticete da najvise bole reci koje nismo izgovorili.. Sa puno humora, sa ovom uzbudljivom knjigom, na nekoliko sati zaboravicete sve probleme.. Od srca vam je preporucujem..

Sve što smo prećutali,

15.02.2012.

sve njegove knjige su fantasticne.......

Sve što smo prećutali,

15.02.2012.

Ako ste patili jer ste se vremenom udaljili od voljenih osoba, korice ove knjige mogu vas naterati da kazete sve sto ste precutali .Jer nikad nije kasno

Sve što smo prećutali,

14.02.2012.

ovaj roman ima samo jednu poruku. da vas natera da na kraju ipak kazete zbogom

Sve što smo prećutali,

14.02.2012.

Sta bi ste rekli ili zeleli da kazete ocu?, iz uloge odrasle cerke...sve ono sto ste davno precutali a sada Vas to ubija. Ono sa cim treba zapoceti jos odma je otkrivanje oceve istorije. Ona se sastoji u otkrivanju porodicnih sila koje su ga oblikovale,kao i njegovih odluka i izbora, sve pod uslovom da Vam je otac ziv. A ako Vam otac nije ziv, moracete da se bavite porodicnom arheologijom,pitajuci ljude koji su ga poznavali ili listajuci stare albume. Zato govorite i ne precutuj te nista, pitaj te, inace ce Vam se duse pretvoriti u kamen. Razmisli te da li ima smisla veriti se devojkom koja nije volela svog oca.

Sve što smo prećutali,

12.02.2012.

Ako ste ikad pozalili sto s nekim ko vam je drag niste imali vremena da see oprostite i da mu kazete sve sto je trebalo, ovo je prava knjiga za vas. Emotivna , uzbudljiva, lako citljiva, a nije "plitka".

Sve što smo prećutali,

10.02.2012.

Ovo je stvarno prelep ljubavni roman.. Ima dosta humora, lepih rečenica, dosta preokreta, pun je iznenađenja i divnih trenutaka. Sve u svemu, savršen roman.