Bez daha

Bez daha,

11.08.2011.

Ivana Stankovic nam svojom autobiografijom prikazuje njen svet. Podseca nas da su i poznate licnosti obicni ljudi i da nikom zivot nije idealan, kako nam se cini gledajuci ih nasmejanog lica u nekom casopisu. Uzivala sam citajuci ovu knjigu o jakoj, samouverenoj zeni, koja je uspela da se izbori za svoje mesto pod suncem.

Barbaro, sine, sram te bilo ;-),

26.07.2011.

Zbog tebe i tvoje životne priče oka nisam sklopio celu noć. A to mi se nije desilo već nekoliko godina, da probdim nad knjigom. Zahvaljujem ti što si mi / nam ulepšala život i na ovih 12 sati sa osmehom u grudima. Čestitam ti na prvencu i želim ti još puno odličnih dela.

:),

24.07.2011.

Divna, divna... Pročitana za 3 dana, onako ''Bez daha!''... Stvarno, mislim da je savršena za mlade devojke koje bi htele da uđu u svet mode, a neobaveštene su o tome. Verovatno je da većina misli da samo treba da nađu predstavnika, i to je to. Ali, tu ima mnogo da se radi. Kao što je Ivana i objasnila. Svaka čast! Samo je pokazala da je u tom svetu najbitnije ostati častan i nikad ne raditi ono čega ćete se sramotiti ako govorite o tome.

bez daha...,

30.06.2011.

Tacno na dan pete godisnjice braka dobila sam na poklon ovu knjigu potpisanu od strane Ivane-ostala sam bez daha...Knjiga je fantasticna, docarala je pravu sliku nasminkane, svetlucave, mracne a tako slatke strane manekenskog posla. Svaka cast Ivana za hrabrost, istinu i crnu stranu tako belog posla, koji nas na prvi pogled sve ostavlja bez daha!

Bez daha,

22.04.2011.

Ivana mi je uvek bila tako simpaticna. Uvek sam simpatisala ``pravu lepotu``. Plavo, zenstvarno, upecatljivo. Ali njena ``decacka`` harizma je prosto neverovatna. Ne znam odakle toliko snage i hrabrosti u jednoj osobi ali je za svaki respekt. I ja se pronadjoh u onim scenama gde prkosno govori odakle je. Ista takva sam i ja, ponosna sto pisem cirilicom. Ipak, i malo sam razocarana. Ocekivala sam nesto vise o Domeneku. Ne samo fotografiju i spomen. Da bar malo ``upoznam`` coveka koji je ``kupio mesto ljubavi njenog zivota``. Ne mislim da ce ova knjiga previse koristiti buducim manekenkama ali je svakako interesantno da je procitaju. A koliko je interesantna, tesko je suditi jer je autobiografija. Ne mozemo ocenjivati zanimljivost necijeg zivota... Ipak preporucujem je jer se cita brzo i puna je zivota. I kao sto kaze Ivana ``39 sa 2, toliko topla sam ja``... P.S. i ja bih Bekama pre nego Brusa Vilisa... :-D

Bez daha,

20.04.2011.

Knjiga originalno namenjena kao poklon mojoj ćerki tinejdžerki se vrlo brzo našla i u mojim rukama. I obe smo je pročitale u jednom dahu! Jako mi se dopalo što mi se kao čitaocu pružila prilika da bar za trenutak zavirim u tako dalek i nedodirljiv svet modelinga i manekenstva i otkrijem da i tu važe tako dobro poznata pravila profesionalizma univerzalna za bilo koje drugo zanimanje. Takođe mi se dopalo, a što je knjigu učinilo prilično interesantnom, način na koji je Ivana opisivala dogadjaje vezane za poznate ličnosti: prikazani su tako realno ali bez ikakvog senzacionalizma svojstevnog žutoj štampi. U svakom slučaju ovo je knjiga koja može motivisati tinejdžere da ne gube veru u sebe i da se kvalitet, upornost i rad na kraju ipak prepoznaju i isplate – a priznaćete da nema mnogo takvih primera ovih dana.